четвртак, 12. март 2009.

ANTIBODIES


  **  
  2-  


švapski pokušaj da naprave kvazi-intelektualni rip-off SILENCE OF THE LAMBS počinje blago-obećavajuće, sa ničim-izazvanom muškom frontal golotinjom i sa solidnom akcijom hvatanja zlikovca; avaj, jednom kad ga strpaju u ćeliju, i kad neki seoski pajkan počne da palamudi, to počne da tone jezivo brzo.
dijalozi su užasno loši, likovi takođe, situacije vrve od nenamerno tragikomičnih momenata i usiljenih besmislenosti:
npr, ispostavi se da je pedofil-ubica uzimao za uspomenu gaćice svakog deteta koje je ubio, i drkao u njih, a onda svaki par gaćica zazidao u zasebnu rupu u zidu svog stana, par po par, u dužem vremenskom razmaku. izmiče mi poenta toga. da ne govorim o komšijama.
međutim, tu nije kraj smehu: kad seoski pajkan skonta šta se krije iza zida ubičinog stana, on ga razbija, i vadi novi, dotad neotkriveni par gaća. star ko zna koliko meseci. međutim, čim ga izvadi iz rupe, njegov kolega pajkan smesta zapazi: 'aha, i na ovima ima tragova sperme!' pazi, on to zapazi na gaćama starim više meseci, prljavim od zemlje, prašine, gipsa, ko zna čega, GOLIM OKOM, bez onih spec. naočara za spermu iz BASIC INSTINCTA. sad, ne bih da budem degutantan, ali... rekao bih da na tako starim gaćama tek hemijska analiza može da otkrije eventualni trag tako stare sperme.
no, ni tu nije kraj: jer, laboratorija im otkrije da se na ovim konkretnim gaćama nalaze tragovi DVE RAZLIČITE SPERME, odnosno: prvo je neko štrcnuo na njih, a onda, kasnije, bez pranja, njima se, onako uflekanim, okoristio i naš psiho za svrhe pražnjenja.

neka mi ne bude zamereno na ovako explicitnim detaljima, ali oni su stvarno slikoviti, i tipično NEMAČKI: njihova opsesija prljavim gaćama je zaista deo lokalnog kolorita...
takođe, ovo sve navodim da bih ilustrovao tvrdnju da, uprkos ovako gnusnim detaljima, ovo u suštini uspeva da ostane krajnje konvencionalan, pešački (pedestrian), dosadan i –čak! – pred kraj nesnosno kvazi-religiozan filmić, sa popovskom tiradom pravo iz starog zaveta na krahu!

notorna budalaština posle koje mi se SILENCE OF THE LAMBS ukazuje kao još veće remek-delo no što sam ga do sada smatrao (ako je to uopšte moguće).

BLACK SHEEP


**(*) 3-

dobro, odgledana verzija nije finalna, ali sem zvučnih i vizuelnih efekata i muzike ne fali previše; dovoljno je za barem preliminarni utisak. dakle, umereno zabavno za fanove, iako prilično nenadahnuto, sa užasno bledim i neharizmatičnim gl. junacima (nisu čak ni zabavno-trapavi kao kod Jaxona); scene pokolja su rutinske: korektne, ali nemaštovite, čovek bi očekivao da je 13 godina nakon BRAINDEADA moguć poneki nov fazon na polju splatter-humora… 'kulminacija' je previše ravna i rutinska, tako da je sve ovo ostavilo preovlađajuć utisak 'going thru the motions'. previše deus ex machina momenata za moj ukus.

pojedini potencijali tek ovlaš dotaknuti (npr. ovca-ljubimica), ali bez jaxonovskog prljavog, lascivnog humora (iz dana njegovih NZ splattera). verovatno je budget bio manji nego što je weta u zadnje vreme navikla, ali ipak, poneke scene prosto plaču za malo više para i elaboriranijih efekata, umesto bazično-bazičnih koji preovlađuju (naročito bih voleo neku složeniju animatroniku u zadnjem trapu baje koji je bio pod avionskom elisom). were-sheep su super zamisao, solidna exekucija, ali previše tromi i ni jednog trena ne izgledaju kao realna pretnja. a ovce... ehhh, tek malo 'strašnije' od džinovskih zečeva u NIGHT OF THE LEPUS. sve u svemu, kao da se veći deo dosetljivosti istrošio u osnovnoj premisi, a vrlo malo je ostalo za nadgradnju, koje praktično i nema. otud, uglavnom rutina. ali gledljiva.

BEHIND THE MASK: THE RISE OF LESLIE VERNON

**
2
evo jednog filma sa ogromnim internet hajpom: ako biste verovali nekim od prestižnijih horor sajtova, ovo je " a spectacular thinking man's horror film, capable of playing to an art house crowd and diehard horror fans sitting side by side" which " plays out like one part Scream, one part Man Bites Dog, and a heaping helping of Monty Python-esque delivery."
Ghoul says: patka!

nema ovde ništa 'thinking': slasher je ionako najretardiraniji pod-žanr horora ikada, te ne treba više od 2 vijuge da bi se ismevale njegove 'zakonitosti'.
SCREAM je bio savršen paragon toga kako se to dobro radi: istovremeno omaž (pun poštovanja), parodija (uglavnom benevolentna) i – horor (dakle, strava)!
a ovo ovde, niti je pametno koliko misli da jeste (tih par dosetki koje evidentno postoje nisu vredne snimanja dugometražnog filma!), niti je naročito smešno, a tek kad na kraju pokuša da bude i straight horror, tu ne da pada nego ljoska na guzicu u self-inflicted knock-downu!
možda sam previše strog, jer ima ovde i nešto kvaliteta koji se ogledaju kroz simpatične dosetke, dobru glumu leslija vernona, i odličnu upotrebu horror-velikana englunda i zelde rubinštajn, ali posle onolikog hajpa očekivao sam nešto dinamičnije, svežije, nadahnutije od ovoga.
znači, ako smanjite očekivanja, a baš volite slešere, pogledajte i ovo. neće vam biti previše dosadno. nadam se.

UNREST


***
3

Božanstveno morbidan i ogavan film! Seting bolnice+mrtvačnice+studenata medicine+seciranja i autopsija je, najzad, 100% iskorišćen (za razliku od one uber-trivijalne švapske ANATOMIJE)! Što je još lepše, to nije background za neku imbecilnu slasher priču, već za unikatno zlokobno zamešateljstvo sa astečkim dusima i gnusnim perverzijama koje su, na žalost, za moj ukus previše indirektno naznačene, ali su ipak prisutne u dovoljnoj meri da zagolicaju maštu i izazovu onu slatku jezu koju mi nijedan američki horor nije izazvao već milenijumima! Film je fenomenalno explicitan u svojim nekro-ogavnostima a efekti maske i prostetike su na nivou: uostalom, kompanija OPTIC NERVE se na tom polju izvanredno pokazuje još od fascninantnih maski i lešina u Savinijevom rimejku NOĆI ŽIVIH MRTVACA, i od tada je nedostižna za ovu vrstu efekata. Gluma je prihvatljiva, likovi podnošljivi, a čak i dijalozi – sem u jednoj ili dve banalne scene – natprosečno piju vodu. Jedino je iritantan lik profesora koji izgleda kao Tobi Huper koga je neka krava polizala, progutala, kroz sva creva proturila a onda i posrala. Šokova ima, ima i strave, a najmanje jedna scena je za antologiju (šifra: bazen sa leševima!). Muzika je odlična, bombastična, ali ima opravdanje u ritualno-magijskoj zaleđini zbivanja. Scenario je mogao biti još malo promišljeniji i dorađeniji glede zakonitosti i motivacije iza back-story ženskog leša od koga počinju problemi, a završetak je vrlo slab i fali mu punch čije je odsustvo tim primetnije u kontrastu sa onim što mu je prethodilo, i što je obećavalo maximum! Avaj, čak i sa mlitavim krajem s kakvim ostadoh, ovaj film mi je pružio 70ak minuta duboko-uznemirujuće i morbidne strave, i zato: aferim!
Treba li uopšte da kažem: nije za svakoga.

STRAH I KULTURA (knjiga)



Evo jedne knjige koja zaslužuje Ghoul's Seal of Approval: u izdanju Srpskog Genealoškog Centra i Odeljenja za Etnologiju i Antropologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu dolazi nam ova knjižica na 190 stranica sa 3 veoma zanimljiva rada koji iz različitih uglova osvetljavaju teme i pitanja relevantne za sve koje zanimaju SF i horor.
Prvi rad je STRAH I PANIKA Ivana Kovačevića, i pruža "sociološku priču o šabačkim kanibalima". Radi se o opisu masovne panike u Šapcu krajem 2006. kada se gradom raširila priča o "sekti kanibala" koja spopada i ujeda ljude. Analizira se izveštavanje medija (sa iscrpnim citatima iz novina) i način na koji je ova "urbana legenda" pretvorena u povod za vrlo stvarnu i delatnu paniku među stanovništvom, kao i mehanizmi straha i manipulacije. Iako rad nema direktne veze sa žanrom, pitanja toga ŠTA i KAKO izaziva strah, naročito među nama, ovde, u Srbiji, vrlo su aktuelna, i zanimljivo obrađena. Ovo je svakako ne samo zabavan nego i vrlo poučan rad za poimanje Srbije danas.
Drugi rad u knjizi je naslovljen STRAH, ZLO I LUDILO, potpisuje ga Bojan Žikić, i mada text nije baš toliko dobar koliko taj naslov ukazuje (he, he, he!), radi se o interesantnom pokušaju da se nađu zajednički motivi nekim prilično različitim žanrovskim delima, i da se ona analiziraju u svetlu tretmana motiva prostorno-vremenske izmeštenosti. Konkretno, na tapetu su Vašington Irving i njegove čuvene priče "Rip Van Vinkl" i "Uspavana dolina", Stiven King i "Balada o fleksibilnom metku", "Langolijeri" i Rouz Meder, te najzad Filip K. Dik sa nekoliko romana (Čovek u visokom dvorcu, Klanovi Alfa Meseca...). Ima tu zanimljivih uvida, ali stiče se utisak da je ovo istrgnuto iz neke veće celine u kojoj su, možda, principi izbora bolje obrazloženi. Ima tu i nekih problematičnih određenja žanra, ali se donekle mogu opravdati time što je pristup ovde antropološki a ne književni (tj. estetski), pa se, recimo, žanr posmatra kao "književna potkultura"...
Najzad, treći, i možda najbolji rad, nazvan je STRAH, OTPOR I IDENTITET, a autor je Ivan Đorđević, čuven po svojoj analizi stvorova okupljenih na forumu Znak Sagite. Ovog puta pod svoju lupu stavio je tri novele Vladimira Lazovića (u svetu znanog kao Valdemar Lejzi) u kojima se ovaj pisac – najpoznatiji članovima društva "Lazar Komarčić" i pratiocima izdanja bliskih tom društvu – bavi pitanjima alternativne istorije, odnosno nekim tačkama u srpskoj istoriji koje su mogle postati prelomne, ali (na žalost?) – nisu. Veoma pronicljivim i dobro argumentovanim čitanjem ovih priča, Đorđević razotkriva moć istorijskih mitova, samo-zavaravanja, te "patriotizma" i svesti o nacionalnom biću u vremenu "buđenja naroda", sa svim pripadajućim klišeima i idejno-upitnim momentima koji prožimaju Lazovićeve priče. Iako je ovaj rad tematski pomalo udaljen od ostala dva (ne bavi se nikakvim STRAHOVIMA), veoma je vredan i koristan primer pomnog čitanja ideologije (i simptomatike) jednog dela domaćeg žanrovskog pisanja.

Za informacije o knjizi pokušajte da izguglate izdavače, ili pišite meni za dodatni info.

U prodaji se može naći u samo jednoj Bg knjižari, po duplo većoj ceni nego što bi bila direktno od izdavača.
Uskoro na ovom istom mestu – prikazi još 2 odlične horror-related knjige istog izdavača:
OPSEDNUTOST I EGZORCIZAM U SRBIJI,
te OKULTIZAM OVDE I SADA.
Stay tuned!