среда, 31. март 2010.

Horror Bishke: MASOVNA SARANA

Snimano u Piknik studiju, Novi Sad, mart 2010.

Goran Bishevac - vokal, bubnjevi, aranzman

Branislav Pavlović - bas gitara, ritam gitara, aranzman

Zoran Milić - harmonika

Miroslav Majkić - tekstopisac, tonski snimatelj i producent

moje oduševljenje bendom Pero Defformero nije slučajno, kao ni njihovo prisustvo na ovom blogu. ipak, moguće je da se neka ograničena osoba u nekom trenutku upitala – 'šta će pisanje o ovom narodnjačko-metalskom projektu na blogu koji se pretežno bavi hororom?'

odgovor takvim (nadam se ipak samo hipotetičkim) kratkovidiocima – kojima, recimo, Defformero pesme kao što su GOTIČARKA ili ŽALIM DRAGA, ISPALO JE SRANJE nisu bile dovoljno horor – nalazi se u najnovijem remek-delu čistog srpskog horora.

novu pesmu MASOVNA SARANA izvodi Goran Biševac, aka Horror Bishke, i u njoj možete uživati na Jutjubu.

"sveža raka je iskopana,

u njoj naša tela biće pokopana,

crvima ćemo biti hrana

-masovna sarana..."



kao i u svojoj DEFFORMERO inkarnaciji, i ovde važi sve najbolje što se o njihovim radovima može reći:

-duhovit text;

-odlična, pevljiva, zarazna melodija;

-savršeno pevanje + sjajno sviranje;

-pametan podtext za one sklone da čitaju između redova;

-nadahnuto ispipavanje srpskog nekrofilnog pulsa i surovo seciranje našeg nacionalnog identiteta;

=neodoljiva pesma za slušanje u dugačkom loop-u, na repeat.

ah, da: da li sam pomenuo da u pesmi figuriraju i zombiji?

"Iz dubokih katakombi, urlaju zubati zombiji / Kad budu pokazali lice, pocrkaće sve ptice."

Genijalno!

Pesma za igranje po našim sopstvenim grobovima: hipnotičko-mazohistički dert za utapanje i autodestrukciju; ingeniozno razotkrivanje violentno-nekrofilnog podtexta dobrog dela naših narodnjačkih pesama u kojima, u skladu s našim mentalitetom, baš kao i u životu, postoji samo jedan korak između 'bićeš zauvek moja' i 'ako nisi moja, nećeš biti ničija' – tipična balkanoidna egzekucija bukvalističke pretnje 'voleću te do smrti' (tj. "kad/ako prestanem da te volim, bićeš mrtva!") o kojoj, uostalom, svakog dana možemo čitati u dnevnim novinama, a od koje, eto, nisu slobodne ni neke nedavno od ljubomornih mužjaka egzekucirane estradne zvezde.


Uostalom, u zemlji toliko opsednutoj "grobovima predaka", "dedovima", prošlošću - u "nebeskom narodu" koji živu u bukvalističkim, doslovce shvaćenim mitovima o onostranoj nagradi i koji prezire smrt (svoju i svojih bližnjih) do imbecilizma junački/idiotski se hvatajući za hladno i vatreno oružje u svakom trenutku u kome strast ove ili one vrste malkice drmne amplitudu – u tom kontextu, dakle, pesma poput MASOVNE SARANE nije puka zajebancija ili 'samo' dobra dosetka: ta pesma je, rekoh već, rezultat stručno opipanog pulsa i tačno izmerenog arhetipa koji nam vibrira u krvi.

Zato je tako neodoljiva, zato je se ne mogu ratosiljati od sinoć, zato je slušam na repeat – ovo je pesma koja tačno POGAĐA šta treba i gde treba.

"Beskrajno more mrtvačkih glava i kostura..."

To je to.

Slušajte i divite se. Ali, za svaki slučaj, sklonite svoj pištolj negde podalje.


A kad smo već kod Jutjuba, overite i OVO!

NOVI KADROVI I POETIKA SRPSKOG FILMA

U prestižnom ZBORNIKU MATICE SRPSKE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU, br. 41 (2009), u odeljku STUDIJE, ČLANCI, RASPRAVE objavljen je, pored ostalih, i rad dr Zorana Ðerića pod naslovom "POETIKA SRPSKOG FILMA: Srpski pisci o filmu, 1908—2008." (str. 113-121).

SAŽETAK tog rada glasi:

Ovaj rad ukazuje na sad već stogodišnji kontinuitet interesovanja srpskih pisaca za filmsku umetnost: od Branislava Nušića, preko avangardista, do modernista i postmodernista. O filmu su pisali: Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Danilo Kiš, Raša Popov i drugi istaknuti srpski pisci. Pojedini, poput Boška Tokina i Stanislava Krakova, a kasnije Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva i Živojina Pavlovića, svojim kreativnim učešćem u filmskoj umetnosti (od pisanja scenarija do režije), koliko i u književnosti, dali su joj obeležja poetike, odnosno pokriće za sintagmu poetika srpskog filma, na kojoj se insistira u ovom radu.

KLJUČNE REČI: poetika filma, srpski film, srpski pisci, XX vek.


U zaključku tog rada, bukvalno u poslednjem pasusu, na str. 120-121, govori se o knjizi NOVI KADROVI na afirmativan način. Iako taj pasus nije predug niti preopširan, ako se uporedi sa prethodnim,a u kojima se nabrajaju značajni radovi nekih još istaknutijih srpskih filmskih kritičara i teoretičara, onda se može reći da su NOVI KADROVI dobili istaknuto mesto.

Ovo je, do sada, najvažniji citat koji je naš zbornik dobio.


Ovaj broj ZBORNIKA MATICE SRPSKE, kao i ranije brojeve, i druge njene ZBORNIKE (za književnost, itd.) možete preuzeti sa sajta MATICE.


понедељак, 29. март 2010.

AUTOBIOGRAFIJA U KNJIGAMA


ili:
KNJIGE KOJE SU MI PROMENILE ŽIVOT
OK, podnaslov teme je bombastičan, ali neke od ovih knjiga jesu zaista suštinski uticale na mene, moja interesovanja, ukus, stavove, nazore itsl. Dakle, da budem jasan – ovo je u neku ruku autobiografski osvrt na knjige koje su MENI u nekom trenutku života bile – ili još uvek jesu – važne. To nije nužno lista NAJBOLJIH knjiga koje sam ikada pročitao, mada se sa njom umnogome poklapa. Ipak, mnoge izuzetne knjige pročitao sam nakon što sam već bio formiran kao ličnost, pa uz sve moje divljenje i poštovanje prema njima, nisu mogle da na mene utiču tako krupno, niti da mi znače toliko, kao neke druge – možda donekle i slabije – knjige koje sam čitao u ranijoj mladosti.
Ukratko, ovo su knjige posle kojih pogled na život više nije isti.
Redosled nabrajanja je manje-više slučajan (glupo bi bilo ovde praviti top-listu!), a uz svaki naslov je kratko obrazloženje.

BAMBI – F. SALTEN
Ubiše Bambijevu mamu! I još pola šume pride! Život je SUROV!
I danas pamtim koliko mi je šokantna bila surovost i gorčina ove knjige kada sam je čitao u, recimo, I ili II razredu ('za dušu' – nije bila u lektiri). Užasi lova, krv na snegu, vapaji ranjenih životinja... Ne, ako vam je Dizni prva asocijacija na ime Bambi, bićete šlogirani kad vidite knjigu od koje je ta boza za dečicu napravljena!
Takođe značajne, iz sličnih mračnjačkih razloga, bile su mi i ANDERSENOVE BAJKE, među kojima je i prva horor priča koju sam pročitao: "Ružin vilovnjak".


DEMIJAN – H. HESE
Ja nisam kao rulja – i to je DOBRO!
Iz današnje perspektive nemam neko naročito mišljenje o Heseu – ipak je to jedan prozelit koji konstruiše svoje likove i zaplete tako da budu glasnogovornici njegovih prilično simplicističkih i neutemeljeno optimističkih ideja. Ipak, nije ga loše čitati u tinejdžerskim godinama, ali i ostaviti posle toga.


PRVI BOL – KAFKA
DNEVNICI + PISMA – KAFKA
PRIČE – KAFKA
Pisanje sopstvenom krvlju; estetizacija košmara; pisanje o nemogućnosti pisanja; život nemogućeg života...
Najdivnija duša koja je sebe ikada izlila u pero. Pročitao sam skoro sve što je napisao, a posebna lepota je u tome što, praktično, i nema neke bitnije razlike između 'fikcije' (proze) i 'dokumenata' (dnevnici, pisma i sl.). Sve je to život. Tj. pisanje.
Njegov ZAMAK mi je i dan-danas najdraži roman, uz Barouzov GOLI RUČAK.

PRIČE – E. A. PO
Alfa i omega horora. Crnilo, mrak, klaustrofobija, smrt, neizbežnost, sumrak razuma, klimavost morala, nemogućnost bežanja od sebe.
Na ovome sam magistrirao. Nedavno sam ih iznova čitao, i prosto je zapanjujuće koliko su najbolje od njegovih priča još uvek moderne, i po stilu i po etitjudu i po idejama.


HOROR – LAVKRAFT, KING, BARKER
Po prvi put na srpskom, vrhunski Lavkraft, odlični Barker i vrlo dobri King.
U tadašnjoj SFRJ nije se imalo šta od horora čitati, bilo starog ili novog. Par prevedenih osrednjih Kingova koje su izdale dečje Novine (KUDŽO, POTPALJIVAČICA) čak i nisu bili zaista horor, a svakako ne naročito dobar. Ništa mi nisu uradile.
Ali ova zbirka, by Znak Sagite tj. Boban Knežević – jeste.
O, itekakao! Moj prvi susret sa nekim odličnim Lavkraftovim pričama (najzad! šlog! tačno takve kakvim sam ih zamišljao i priželjkivao!) i moj prvi susret sa odličnim Barkerovim pričama (a naročito 'Bluz svinjske krvi'! Hot damn! To je horor kakav sam oduvek želeo da čitam a niko ga oko mene nije pisao niti prevodio!). U toj trijadi, King mi je bio najbleđi, najtanji, te njegove pričice respektabilne, zabavne, ali ni po čemu lifechanging. Ali Lavkraft i Barker – bila je to ljubav na prvi pogled. Kasnije su izašle i svih 6 KNJIGA KRVI (izuzetne!), ali sam se od Barkera oprostio na nesnosno smaračkom EVERVILU, a Kingova remek-dela, ili barem odlične knjige, čitao nešto stariji i manje podložan oduševljavanju.


UŽIVANJE U ZLOČINU – M. DE SAD + J. AĆIN
Inauguracija katedrale zadovoljstava; filozofija amoralizma i ateizma.
De Sad OBJASNIO! A onda Aćin to dodatno osvetlio.
Ovo je bio moj prvi susret sa de Sadom – dakle, kroz pamflet, a ne prozu – mada ni on nije pravio veliku razliku između toga. Ipak, za razliku od Hesea, i likovi i filozofija su mu beskrajno dublji i zanimljiviji. O duhu i duhovitosti da i ne govorim. De Sad je prvi potpuno moderni pisac, u smislu da se danas može čitati svež kao juče da je pisao. Kasnije sam izučio i ostala glavna dela, i nisam bio razočaran. De Sade is the MAN!


JUDA ISKARIOTSKI + SEDMORO OBEŠENIH – L. ANDREJEV
Ultimativni nihilizam i beznađe.
Crnilo u kakvo samo ruska duša ume da zapadne.
Ove dve zbirke našao sam u antikvarnom obliku - SEDMORO OBEŠENIH je iz 1960-ih – i presrećan sam zbog toga. Većina Andrejevljevih knjiga danas se ne može naći nigde, a preštampana knjižica sa JUDOM čak i ne sadrži sve priče koje je originalno BIGZovo džepno izdanje imalo. dakle – pravac: biblioteka. Ako volite knjige koje vas suočavaju sa beznađem i besmislom života.

MUČNINA – SARTR
Autsajder iznutra; Pakao, to su svi drugi, i ja pride.
Francuski, mediteranski, cinični pesimizam, ali ipak okrepljujuće 'veseo', čak duhovit, u odnosu na Andrejeva.


PUTOVANJE NAKRAJ NOĆI – L. F. SELIN
Stvari baš onako kako jesu, bez uvijanja, a opet stilizovano. Vrhunci cinizma i mizantropije.
Jedan od 5 najvećih romana 20. veka, ako se ja pitam. Užas je retko kada bio ovako duhovit, i pogođen tačno u žicu. Nije ni čudo da je Selin suštinski uticao na Barouza, tj. da ga je ovaj isticao kao vrhunskog pisca.



GOLI RUČAK – V. BAROUZ
Pornografija u službi dokumenta; sex i droge kao istine o zavisnosti ljudske Samsare; crni humor kao crni izlaz crne egzistencije.
Kakav šok za mene: bio sam srednjoškolac kad u jednom RITMU pročitah da moj omiljeni reditelj, Kronenberg, sprema film po ovoj knjizi. Nikad čuo, ali ako je Kronenberg, to mora da je odlično. Uzeo sam je iz biblioteke naivno verujući da je u pitanju horor roman (ovo je bilo mnogo pre interneta, i vreme između otkrića nekog NASLOVA i saznanja ŠTA JE TO ZAPRAVO I KAKVO JE umeo je da potraje nedeljama, mesecima...). A ono – gej pornografija, narkomani, spektakulrani sadizmi, smehotresne groteske, ludila...
Dakle – za moj groš, ovo je najbitnija knjiga 20. veka u kojoj je spojeno sve ono što volim na jednom mestu – i horor i splater i body horror i metamorfoze i fantastika i mutacije i boleštine i neverovatno crn humor i pamet i ozbiljnost i šegačenje i sex i smrt i fikcija i autobiografija i nauka i ezoterija... sve sve sve.

SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA (+ NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI) – LAVKRAFT
Okultizam i natprirodno kao suština pravog horora.
Svaka čast Poovim i Kingovim psihoima, ali – natprirodna strava je domen istinske imaginacije a Lavkraft to ovde dokazuje i u teoriji i u praksi. Njegov esej je, u to vreme (1990) za mene bio koliko prosvetljujući toliko i frustrirajući: desetine i desetine naslova i imena za koja nikad nisam čuo, ili koje znam samo po imenu, bez ikakve šanse da ih pronađem i pročitam, bilo u prevodu ili u originalu... Nepojmljivo klinčadiji koja danas prvi put čuje neko ime, izgugla ga i poskida s neta sve što ima od njega, a sutra je već 'expert' za njega. Prošlo je poprilično godina nakon ove BIGZove knjige dok mi u šake nije pao prvi Machen, Blackwood, Ewers, Dunsany, M.R. James itd.
I dan danas je taj esej beskrajno pronicljiv, pametan i validan, a roman o Č. D. VORDU sadrži neke spektakularno moćne i zlokobne deonice.


U PLANINAMA LUDILA – LAVKRAFT
Poetika nezemaljskog, neljudskog, vanvremenog. Fascinacija strave.
Ledena lepota i strava; filozofija i splatter; alien landscapes, alien minds, alien creatures... Najgenijalniji horor roman ikada, barem po snazi i ogromnosti kosmičke vizije.


CRAWLING CHAOS – LOVECRAFT
As the Master wrote it (na engleskom) + prvi susret sa remek delima COLOUR OUT OF SPACE + THE CALL OF CTHULHU + inicijacija u Creation/Annihilation Press + Midian Books.
Tek 1995. godine, januara meseca, jedan prijatelj išao je u London i otuda doneo HPL OMNIBUSE, tek tada sam prvi put pročitao najveća HPL remek-dela u kraćoj formi.


ĐAVOLOV REČNIK – E. BIRS
Mračna strana humora. Cinizam otvorenih očiju.
Prava literatura za početak raspada zemlje i građanskog rata i klanice.
Bila je inflacija. Knjiga je bila preskupa i mom studentskom standardu nedostižna. Ukrao sam je iz jedne knjižare u Nišu. Ne kajem se.
Birs je sve OBJASNIO! Dve decenije kasnije priredio sam temat u GRADINI o njemu....


UBIK – F. K. DIK
Stvarnost? KOJA stvarnost?
Prvi susret sa Dikom bio je i najjači. Pročitao sam mu bar još tuce romana, ali nijedan me nije pomerio iz mesta i bio oličenje suve genijalnosti kao ovaj, uprkos tome što dr Zoća spojluje twist na zadnjoj korici knjige.



SUDAR – DŽ. G. BALARD
Perverzija? KOJA perverzija?
Ovo mi je bilo previše smarački na prvi pokušaj – ne nemoralno, šokantno ili bolesno, nego suviše repetitivno. Ipak, kada je Kronenberg najavio da sprema film po tom romanu, stisnuo sam zube, pročitao sve – i bio oduševljen. Samo nekoliko godina nakon prvog pokušaja – bio sam zreo za ledeni nekro svet Dž. G. balarda.


LEVA RUKA TAME – U. LEGVIN
WOW! SF može da bude OZBILJAN!
Sumorna zimska atmosfera i topla ljudska priča bili su pravo otkrovenje za moj mladi um.
To me je navelo da pročitam sve Ursuline knjige iz one edicije sa smeđim koricama, ali jedino mi je još ČOVEK PRAZNIH ŠAKA bio dobar, mada naporan sa svojim femino-komunizmom. Ovo ostalo mi je isparilo iz mozga.

ANTOLOGIJA SVETSKE FANTASTIKE – R. KRSTAJIĆ
Fantastika je najbolja kad nije naučna!
Kakva riznica belosvetskog blaga, i odmaka od zamorno jednolične američke fantastike.
Oduvek sam davao veliku prednost evropskoj (umetničkoj) fantastici nad američkom (pejperbek), a ovaj izvanredan izbor zaista sadrži neke od najvećih dragulja čiste fantastike – i horora – u srpskom prevodu!


UTKANI SVET – K. BARKER
Fanastika je najbolja kada je horor! + Kakva raskoš 'morbidne' mašte, kakav pandemonijum genijalnih, slikovitih, perverzno-prelepih ideja!
Mesecima posle toga sam na dosadnim časovima u Gimnaziji crtkao Šrajka, Imakolatu i njene ektoplazmatične sestre, zbogomčiće i druga čuda odavde.
Barker nikada nije napisao ništa blisko ovome. Avaj.


TRAGOM ATLANTIDE - PERSI H. FOSET
Naslov je malkice zavaravajući, to nema mnogo veze s Atlantidom, Foset je tragao za izgubljenim gradom "Z" u džunglama i prašumama južne amerike, i ovi putopisi otuda, sa obiljem slikovitih anegdota i zapisa savršen su counterpart Herzogovim džunglovitim filmovima: to je GOLI ŽIVOT –brutalnost, bezobzirnost, smrad, truljenje, klijanje, sebičnost, tragedija, apsurd, crni humor, besmisao, komedija,...
VRHUNSKI zabavno, pametno, poučno, slikovito...
PARADISE LOST – MILTON
Čitan na engleskom, ne priznajem prevode, mada je Đilasov vrlo dobar, takođe je bio vrlo bitan, zbog predivnog portreta LUCIFERA, tako da je i to imalo značajnog uticaja na mene, kao i dolepomenuta knjiga:


AGONIJA ROMANTIZMA (tj. TELO, SMRT I ĐAVO U KNJIŽEVNOSTI 19. VEKA) – M. PRAC
Knjiga koja me je nepovratno bacila u ambis DEKADENCIJE: od bajrona preko bodlera i lotreamona sve do usimensa i vajlda (uključujući i opskurniju ekipu elaboriranu u pregenijalnom specijalu časopisa DELO, posvećenom DEKADENCIJI u umetnosti)...



Mnogo su na mene uticala i pisma i dnevnici ljudi kojima sam se divio: Bodler, Flober (da! iako njegove romane ne ljubim preterano, pisma su mu melem na ranu!), Žid, već pominjani ali nikad dovoljno hvaljeni Kafka, kao i mnogo kasnije, Niče, Po, Lavkraft (čija su pisma apsolutni sine qua non i non plus ultra! To vredi svoje težine u zlatu, i ovog puta NE PRETERUJEM!)...


OSTALE KLJUČNE KNJIGE:


S ONU STRANU DOBRA I ZLA – NIČE
PARENEZE I MAKSIME – A. ŠOPENHAUER
SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA – A. ŠOPENHAUER
MIZ O SIZIFU – KAMI
ZLI DEMIJURG – E. SIORAN
SLUČAJ I NUŽNOST – Ž. MONO
POL I KARAKTER – O. VAJNINGER
TERTIUM ORGANUM – P.D. USPENSKI
BUDISTIČKA MISAO – S. STOJANOVIĆ
KNJIGA LAŽI – A. KROULI
KULTOVI SENKE + MAGIJSKI PREPOROD + A. KROULI I SKRIVENI BOG – K. GRANT
SVET ZAGONETNIH SILA – DŽ. FERLI & S. VELFER
NAJVEĆE SVETSKE SABLASTI I DUHOVI
NAJVEĆE SVETSKE MISTERIJE
NAJVEĆE SVETSKE UBICE
ANATOMIJA LJUDSKE DESTRUKTIVNOSTI – E. FROM
ANTINOMIJE ŽIVOTA – J. STOJANOVIĆ, J. VESEL, J. STRIKOVIĆ
PSIHOLOGIJA UBISTVA – K. VILSON
KNJIŽEVNOST I ZLO – Ž. BATAJ
ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI – R. MUNITIĆ
SVETLO U TAMI – (prir.) N. PAJKIĆ, D. JELIČIĆ
CRONENBERG ON CRONENBERG
EROS IN HELL – J. HUNTER
KILLING FOR CULTURE – D. KEREKES, D. SLATER
THE AURUM HORROR ENCYCLOPEDIA – P. HARDY

Sve su ovo knjige koje sam čitao zaključno sa 1996. godinom.
Onakav kakav sam bio tada, i sada sam; ono što sam mislio i verovao tada, mislim i verujem i danas, uz manje i neophodne korekcije i modifikacije i dodatke, ali temelji koji su postavljeni do tada više nisu bilo značajnije drmani stvarima koje sam čitao posle toga, već samo ojačavani i dograđivani.

недеља, 28. март 2010.

METAMORFOZE VAMPIRA by Marija Šarović


Skrećem vam pažnju na jednu veoma dobru knjigu: redak primer ozbiljnog i studioznog tretmana horror žanra i fantastike uopšte, kroz analizu motiva VAMPIRA.

Knjigu je izdao Institut za književnost (to je ona edicija sa drečavo crvenim koricama, crnim slovima i jednom belom horizontalnom štraftom kao jedinim 'dizajnom'). Ono što knjiga nema na polju dizajna i šarenih slika itekako dobija na SADRŽAJU! Zato da ja ne tupim mnogo, sve će vam biti jasnije iz SADRŽAJA, SAŽETKA i UVODA – i eventualno iz mog prikaza ove knjige za POPBOKS:

Uvod
Nastanak priče o vampiru Error! Bookmark not defined.
Istorijsko određenje motiva u okvirima fantastične književnosti Error! Bookmark not defined.
Formalno određenje i žanrovsko pozicioniranje motiva Error! Bookmark not defined.
Mutiranje osnovnog modela motiva Error! Bookmark not defined.
Vampir u mitu, tradiciji i istoriji Error! Bookmark not defined.
Opšta razmatranja: mit, legenda, narodna priča Error! Bookmark not defined.
O mitološkom i folklornom postanku i razvoju vampira Error! Bookmark not defined.
Arhetipsko u motivu vampira Error! Bookmark not defined.
Istorijski i književni uzori za lik vampira Error! Bookmark not defined.
Dva osnovna tipa vampira u književnosti Error! Bookmark not defined.
Tematsko-motivski kompleks Error! Bookmark not defined.
Ikoničke (fizičke) karakteristike Error! Bookmark not defined.
Nastanak vampira Error! Bookmark not defined.
Izgled vampira Error! Bookmark not defined.
Telo Error! Bookmark not defined.
Fizički oblici vampira Error! Bookmark not defined.
Smrt Error! Bookmark not defined.
Funkcionalne odlike Error! Bookmark not defined.
Glad Error! Bookmark not defined.
Erotizam Error! Bookmark not defined.
Ženski vampir Error! Bookmark not defined.
Erotizam vampira i estetika ružnog. Druge umetnosti. Error! Bookmark not defined.
Hronotop (vremensko-prostorne odlike motiva vampira) Error! Bookmark not defined.
Metaforičnost motiva. Mogućnosti tumačenja. Primeri aktualizacije. Error! Bookmark not defined.
Poslednji čovek na Zemlji: „Ja sam legenda“ Ričarda Metisona Error! Bookmark not defined.
Vampir ideologije: „Kako upokojiti vampira“ Borislava Pekića Error! Bookmark not defined.
Umetnost pastiša: „Drenkula“ Borisa Vijana Error! Bookmark not defined.
Nove tendencije: „Noćna straža“ Sergeja Lukjanjenka Error! Bookmark not defined.
Zaključna razmatranja Error! Bookmark not defined.
Apstrakt: 1
Literatura: Error! Bookmark not defined.
Indeks imena Error! Bookmark not defined.
Indeks pojmova


METAMORFOZE VAMPIRA – Marija Šarović

Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2008
368 strana

Da li je slučajno da je jednu od najkomercijalnijih saga o vampirima, Intervju sa vampirom, napisala žena (Anne Rice) za pretežno žensku publiku, a da popularnost te iste tematike među istom ciljnom grupom (mlađe devojke) postiže serijal Sumrak Stephenie Meyer - o tinejdžerki koja sreće svog Mračnog Princa?

Dejan Ognjanović


Šta je to u ženskom biću što ga goni prema krvo-piću?
Ili, podjednako zanimljivo, šta je to u ženskom stvoru što ga goni prema vampirskom hororu?
U zemlji u kojoj se na prste mogu izbrojati studije posvećene hororu, više je nego indikativno da postoje čak dve reprezentativne studije o vampirima u književnosti, i da obe potpisuju – žene. Međutim, za razliku od knjige Ane Radin, Motiv vampira u mitu i književnosti (Prosveta, Beograd, 1996), posvećene isključivo građi iz srpske književnosti, Marija Šarović u Metamorfozama vampira (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2008) ovaj motiv posmatra u kontekstu svetske književne produkcije.
Konkretno, u knjizi se pomno obrađuju sledeća dela: romani Kako upokojiti vampira (uz reference i na Zlatno runo) Borislava Pekića; poznati postapokaliptični SF-horor roman Ja sam legenda Richarda Mathesona (nedavno na filmu oskrnavljen po treći put); ruski bestseller (a na filmu i blockbuster) fenomen, Noćna straža Sergeja Lukjanjenka; i najzad, pomalo neočekivano, kratka priča od par strana, Drenkula Borisa Viana.
Analize pomenutih dela nadahnute su i vrlo rečite, i služe da ilustruju tezu o konotativnim potencijalima na koje motiv vampira upućuje, od politički intoniranih satira preko multi-žanrovskih popularnih romana do avangardnih, nesvrstanih, idiosinkratičnih proizvoda kakav je Vianova parodična dekonstrukcija/rekonstrukcija erotskog podteksta cele te vampirske fame.
Ipak, pomenute analize zauzimaju tek jednu trećinu knjige: najduži, i najznačajniji deo ove veoma vredne studije čini bavljenje vampirom kao motivom, prvo u narodnom verovanju a potom i u književnosti. Razmatraju se mit, legenda i narodna priča; arhetipsko u motivu vampira; istorijski i književni uzori za lik vampira; ikoničke karakteristike  kao što su nastanak, izgled, smrt, funkcionalne odlike, erotizam (s posebnim naglaskom na ženske vampire) itd.
Iako ima neminovnih preklapanja sa radom Ane Radin, uz neizbežno pozivanje na iste izvore (Vukov Rečnik i radovi etnologa Tihomira Đorđevića i Veselina Čajkanovića), tri ključna kvaliteta izdvajaju ovu knjigu: 1) širi književni i kulturni kontekst, koji uključuje svetsku književnost, posebno engleski gothic, romantizam i dekadenciju; 2) moderniji pristup žanru i popularnoj kulturi, koji se ovde tumače kao ravnopravni sa "visokom" književnošću; i 3) kao posledica toga, ova studija je zasnovana ne samo na domaćim već i na brojnim inostranim relevantnim publikacijama na teme fantastike, horora, vampira i slično, tako da su njene reference bogatije a uvidi složeniji i dublji, te daju širi prikaz motiva vampira.
Od zamerki, pomenimo dve: 1) zavedena obiljem konsultovane literature, autorka povremeno ume da tekst optereti digresijama i navodima koji donekle razbijaju tok izlaganja, a preteranim brojem fusnota (čak 430 napomena na 320 strana glavnog teksta) poenta se povremeno rasplinjava i gubi; 2) knjiga je štampana na ćirilici, a naslovi stranih dela najčešće nisu dati u originalnom obliku, niti je data originalna transkripcija imena njihovih autora. Potonja postoji u indeksu imena na kraju knjige, ali ne i naslovi mnogih priča i romana koji se pominju u tekstu.
U svakom slučaju, bogati uvidi, brojni navodi i inspirativna tumačenja potkrepljeni su bogatom bibliografijom pa će tragači i tragačice za tajnom vampirske privlačnosti imati sasvim dovoljno materijala u koji mogu da zarone svoje zube. 


Predmet rada je tematsko-motivski kompleks vampira u srpskoj i svetskoj književnosti. Kao reprezentativni, izabrani su pisci čija dela naizgled povezuje samo tema. Zapravo, kao primarno načelo odabira poslužile su značajne novine na tematsko-motivskom planu, kao i na planu tehnike pripovedanja. Ovakav postupak trebalo bi da omogući isticanje aspekata motivskog kompleksa vampira koji su u srpskoj nauci o književnosti do sada slabije, ako i uopšte, proučavani. Iz srpske književnosti odabrano je delo B. Pekića, Kako upokojiti vampira, ali je pažnja posvećena istom motivu i u Zlatnom runu. Delo Borisa Vijana, Drenkula, pruža mogućnosti za tumačenje erotsko-tanatološkog kompleksa u okvirima motiva vampira, ali otvara i pitanje parodije u delima koja ovaj motiv koriste, posebno prema Stokerovom romanu Drakula. Kratki roman američkog pisca Ričarda Metisona Ja sam legenda uvodi, uz vampirizam, i motiv poslednjeg čoveka na zemlji, tj. temu pandemije virusa, čime značenje dela usmerava ka antiutopiji, odnosno distopiji, a što daje povoda i za komparacije sa Pekićevim delom. Pesimističko viđenje sveta bitno je obeležje svih odabranih tekstova, pa i Noćne straže Sergeja Lukjanjenka. Ovo delo daje povod za razmatranje koliko se nova dela sa motivom vampira udaljavaju od mitsko-folklorne potke, a proces njenog menjanja zanimljiviji je utoliko što je reč o sasvim savremenom delu (2004).
Cilj rada je i da, pored predstavljanja i tumačenja motivskog kompleksa vampira, pruži jedan sveobuhvatniji pogled na motiv, koji uključuje i druge umetnosti. Stoga konkretnim analizama prethode tri poglavlja koja pokušavaju da pruže zaokruženu sliku o njemu, nudeći pogled na istoriju, mitologiju i književnu genezu motiva vampira.



Ovaj tekst predstavlja neznatno izmenjenu i dorađenu verziju magistarskog rada Komparativna analiza motivskog kompleksa vampira u delima R. Metisona, B. Pekića, B. Vijana i S. Lukjanjenka.
Knjiga se sastoji od nekoliko eseja u osnovnom značenju te reči („pokušaja“) o mogućnostima, obimu i značenjima motiva vampira u književnosti. Kako je reč o komparativnom radu, nastojalo se na tome da motiv u podjednakoj meri – njegov razvoj, prisustvo i značaj – bude razjašnjen i u srpskoj i u svetskoj književnosti. Pri tome, u ovoj potonjoj, akcenat je prvenstveno na književnosti engleskog govornog područja i, u nešto manjoj meri, na književnostima germanskih, romanskih i slovenskih naroda.
Osnovna namera rada je osvetljavanje istorije motiva vampira u književnosti. Kada se o njemu govori, uglavnom se na umu imaju plodovi popularne kulture, a ona se smatra pojavom na granici sa fenomenom tzv. trivijalne kulture (u našem slučaju, trivijalne književnosti). Ovo je posebno slučaj sa našom naukom o književnosti, koja se njime bavila samo sporadično, ne pridajući mu značaj strukturnog motiva, čak ni u onim inače retkim slučajevima u kojima je on to zaista i bio.

Zahvaljujući ovakvom položaju, određenom jednako ustručavanjem naših pisaca da motiv upotrebe, kao i proučavalaca književnosti da ga interpretiraju, on je retko bivao osnovni predmet književnih analiza. Jedina čisto književna studija posvećena motivu vampira u nas jeste doktorska disertacija Ane Radin iz 1996. godine, pod nazivom Motiv vampira u mitu i književnosti. Njen jedini nedostatak, u opštijem svetlu, jeste to što se usredsređuje na korpus dela sa ovim motivom isključivo u srpskoj književnosti. Iako u potpunosti odgovara sopstvenom naslovu i određenju teme, pa se u tom smislu ne može govoriti o promašenoj intenciji, ovom radu nedostaje opštija perspektiva i poređenje sa svetskim književnim tokovima. Uskraćivanjem komparativnog viđenja ovoga motiva, studija Ane Radin ograničila se na njegovu genezu i razvitak u srpskoj književnosti, pri čemu su čitava njegova razvojna linija u zapadnoj književnosti, kao i moguće paralele sa srpskom književnošću, ostale neosvetljene. Ovde svakako treba pomenuti i bezrazložno zaboravljenu studiju Boža Vukadinovića, Interpretacije (1971), o folklornoj, fantastičnoj i pesničkoj imaginaciji, u kojoj se, u nekoliko uvodnih poglavlja, raspravlja o ritualnoj, dinamičnoj i imaginativnoj prirodi mita o vampiru u književnosti, na upućen i nenametljiv način.
Kako je reč o motivu koji poreklo vodi iz mitologije, i koji je danas mnogo češće predmet studija teorije kulture, antropologije ili etnologije, treba pomenuti i dva veoma značajna doprinosa njegovom izučavanju koja su, usko gledano, vanknjiževna: studiju Tihomira Đorđevića Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju, kao i studiju iz oblasti uporedne religije, Vampira Veselina Čajkanovića. Prilično obiman osvrt na mitologiju motiva duguje mnogo navedenim autorima, a naše insistiranje na njemu - činjenici da književno proučavanje mora obuhvatiti i vanknjiževne oblasti, ukoliko želi da bude potpunije. Ako bismo se usredsredili na samo jednu tačku u kompleksu koji ovaj motiv čini, neminovno bismo dobili iskrivljenu sliku stvari. Iz ovog razloga, u rad je uključeno i poglavlje o ženskom vampiru, premda se on, kao predmet analize, nigde posebno ne ističe. Stoga se polje interesovanja, suprotno nameri istraživanja formulisanoj naslovom, proširuje, a ne sužava.
Od češće upotrebljavanih dela pobrojanih u literaturi, istakli bismo još dve studije: onu Brajana Frosta, pod nazivom Čudovište sa hiljadu lica: oblici vampira u mitu i književnosti (1989), sintetičku studiju koja daje pregled ovoga motiva u mitologiji, književnosti, okultizmu, sa dodatkom u kome su pobrojana sva relevantnija dela književne vampiristike na zapadnoevropskom i američkom govornom području. Druga je studija Džejmsa Tvičela, Živi mrtvac: studija o vampiru u književnosti romantizma (1981). Ona je zamišljena kao pregled motiva u lirici, epici i drami, sa akcentom na delima romantičara (ponajviše Vordsvorta i Kolridža), a motiv vampira dovodi u vezu sa romantičarskim temama (incest, tabui, veza erotizma i smrti). Iako svojom studijom samo povremeno zalazi u pitanja vampirizma i njegovog tumačenja, najpre u Kolridžovoj Kristabeli, kao nezaobilazan, i po značenju i uticaju možda najjači rad, moramo istaći izvrsnu studiju Kamile Palje, Seksualne persone: Umetnost i dekadencija od Nefertiti do Emili Dikinson (1991), koja nam je od izuzetnog značaja bila i kao metodološki priručnik u pisanju jednog ovakvog rada.
Rad Komparativna analiza motivskog kompleksa vampira u delima R. Metisona, B. Pekića, B. Vijana, i S. Lukjanjenka podeljen je na dva dela, od kojih prvi predstavlja opšti pregled teme, a drugi se (obimom manji) bavi analizom pojedinačnih reprezentativnih tekstova iz naslova. Zamišljen je kao sinteza pojedinačnih elemenata (motiva i mitema) koji čine tematsko-motivski kompleks vampirizma u književnosti, srpskoj i svetskoj, i njihove pojedinačne analize u četiri dela. Ovde se prvenstveno misli na motive razmatrane u prvom delu rada, kao što su, da izdvojimo samo neke, motiv mrtve drage (a u vezi sa likom ženskog vampira), motiv sadizma i nasilja organski vezan za motiv i lik vampira, motiv oživljenog leša, motiv mentalnog vampirizma, (ikonografski) motivi antropomorfnih, teriomorfnih i zoomorfnih vampira, motiv (homo)erotizma, motiv odvojenih delova tela, motiv metempsihoze itd. Nekima od njih posvećeno je više prostora, već prema njihovoj učestalosti, obimu i značaju u književnim tekstovima.
Prvo poglavlje, „Nastanak priče o vampiru“, mahom je književno-istorijski osvrt na motiv vampira u srpskoj i svetskoj književnosti. Ovde smo pokušali da uspostavimo paralelu između razvitka motiva u srpskoj, odnosno, svetskoj književnosti, i da utvrdimo vreme i okolnosti njegovog nastanka i razvitka. Pretpostavke za razvoj motiva su u njima bile različite, pa je takav bio i teorijski odziv. Pažnju smo posvetili i formalnom određenju motiva kao prevashodno fantastičnog, i izmeni osnovnog motivskog modela kroz vreme. Stoga je akcenat na istorijatu gotske priče kao istočnika priče o vampiru, njenim osnovnim motivima koje će ova naslediti i razviti, s jedne, i srpskoj književnosti i neslavnoj sudbini motiva u njoj, s druge strane. Rezultat: „ozbiljan“ tretman motiva vampira u zapadnoj književnosti urodio je tipizacijom i, najzad, pojavom parodije, kao i eventualnim iskliznućima u trivijalnu književnost. Ovo se u srpskoj književnosti nikada nije dogodilo, jer je motivu neprestano osporavan status strukturnog elementa, čemu treba pridodati i uticaj kolektivne imaginacije na priču o vampiru, te uticaj kritičkog purizma na tretman fantastike u nas. Na taj način, uspostavlja se jasna razlika između svetske i srpske književnosti sa ovom temom, kao razlika između individualne i kolektivne imaginacije. Govori se i o karakteristikama trivijalne književnosti u pričama o vampirima, problemu žanra, kao i pozicioniranja motiva unutar njega (podvrste kakve su fantastična ili priča strave, priča o natprirodnom, fentezi,...). Na kraju, kao uvod u sledeće poglavlje, postavlja se i teza o dva osnovna tipa vampira, zasnovana na Čajkanovićevom razlikovanju preanimističke i animističke koncepcije njegovog lika.
Drugo poglavlje, „Vampir u mitu, tradiciji i istoriji“, odnosi se na položaj motiva vampira u pomenutim vanknjiževnim oblastima. Posebna pažnja posvećena je položaju motiva u mitologiji i demonološkom poreklu vampira, koje je uzrokovalo njegovo potonje primarno negativno metaforsko značenje. Razmatra se pojava motiva u usmenim književnim formama (mitu, legendi, narodnoj priči, bajci...), sličnosti i razlike u prikazivanju motiva u navedenim formama, odnosno, odnos kolektivnog i individualnog i različitosti transponovanja mitološke u književnu građu. Specifičnost naših vampirskih priča počiva u činjenici da su one mogle „da žive u svetu uobrazilje koja nije bila fantastična, nego pre tipična za bajke i narodne priče“. U ovome je i delimično objašnjenje uspeha Glišićeve najpoznatije vampirske priče, koja je dobrim delom koncipirana kao bajka. Nadalje, u poglavlju se govori i o uticaju slovenske demonologije na kreiranje lika srpskog vampira, kao i arhetipskog i istorijskog elementa u predstavama književnog vampira. Arhetipske vrednosti vampira povezane su sa psihološkim, a prototipske sa istorijskim i sociološkim tumačenjima ove pojave. Na kraju su izdvojena dva osnovna tipa pojave vampira u književnosti, koja međusobno korespondiraju. Polazi se od Čajkanovićeve dve teze o nastanku vampira koje odgovaraju dvama socijalno uslovljenim likovima vampira u književnosti (seoskom, odnosno, ruralnom, i urbanom, plemićkom vampiru). Kao njihovi predstavnici odabrani su Glišićev, odnosno Polidorijev vampir.
U trećem i najobimnijem poglavlju, naslovljenom „Tematsko-motivski kompleks“, pažnju smo posvetili činiocima koji obrazuju lik književnog vampira. Kao osnovne podteme izdvojene su njegove fizičke karakteristike, odnosno ikonografija vampira, koja se odnosi na njegov nastanak, izgled, telo, moguće fizičke oblike i smrt. Kao motivi koji su u neposrednoj vezi sa nastankom vampira, ističu se „vezani“ motivi povampirenja kao posledice grešnoga života, metempsihoza (seoba duša), zaposedanje napadom vampira, motiv vampirizma kao zaraze, motivi oživljavanja leša (ili motiv povratnika iz sveta mrtvih), ugovora sa đavolom, mrtve drage, kao i manje korišćen motiv građevne žrtve. U vezi sa telom vampira izdvojeni su njegovi različiti pojavni oblici, kao i motiv metamorfoze (transformacije ili promene oblika). Smrt vampira povezana je sa motivima uskrsnuća i ritualnog prelaza iz jednog sveta u drugi, pri čemu je istaknuta vampirova graničnost. Izdvojene su, potom, i funkcionalne odlike, u okviru kojih su kao posebna poglavlja oblikovani glad (hranjenje) vampira i njegov erotizam, kao osnovu na kojoj se razvijaju mnogobrojna metaforska značenja ovog književnog lika. Ključni pojmovi ovde su krvna veza, odnosno vampirska ljubav i inicijacija, potom polimorfija i androginija, koje predstavljaju osnovu ambivalentnosti vampira (a nju smo izdvojili kao ključnu osobinu vampira u književnosti). Seksualnost vampira i Frojdovo učenje o polimorfno perverznom takođe su bitne odrednice ovog poglavlja. Na kraju, govori se i o hronotopu, odnosno, dimenziji vremeprostora, takođe ambivalentnoj, demonskoj dimenziji koja kao takva odgovara liku vampira. Poglavlje završava kratki sintetički osvrt na druge umetnosti (mahom slikarstvo) i njihov odnos prema estetici ružnog, čiji je sastavni deo i motiv vampira. Njegovo mesto i značaj određeni su (i opravdani) prethodnom napomenom koja se odnosi na to da usku specijalizaciju i usmeravanje na pojedinačno ne smatramo idealnim pristupom u bilo kojoj od humanističkih nauka.
Kada je reč o mogućnostima tumačenja motiva vampira, njemu je posvećen deo rada koji sadrži analize konkretnih dela. Njihov izbor može izgledati slabo motivisan. Pitanje izbora upravo datih dela svodi se, pre svega, na njihovu žanrovsku i vremensku razrodnost. Smatrali smo, naime, da je potrebno, pored postojeće studije Ane Radin, pridodati još koju reč o motivu vampira u jednoj široj perspektivi, koja bi obuhvatila i zapadnu književnost, jer je njen doprinos temi neosporan.
        Stoga smo, iz korpusa srpske književne vampiristike, posegli upravo za Pekićevim delom. Motiv vampira u Pekićevom opusu može delovati kao svojevrsni „uljez“; ovome piscu književna fantastika (u svojoj tipičnoj definiciji) nikada nije bila odveć bliska, i čini se da je svoju radoznalost za nestvarnim u dovoljnoj meri mogao zadovoljiti samom stvarnošću, smatrajući je, slično Dostojevskom, građom fantastičnijom od bilo kakvih izmišljenih svetova. Motiv vampira u njegovoj sotiji Kako upokojiti vampira konotiran je prvenstveno ideološki i psihološki, kao pošast fašistoidne istorije koja dolazi da mori jednog od svojih neodlučnih pristalica.
       Vijanov Drenkula, pak, sa svoje nepune dve stranice teksta, bio nam je zanimljiv prevashodno kao platforma ovog pisca na kojoj on definiše svoj odnos prema erotskoj književnosti. Uz specifični crni humor i nadrealističke elemente tipične za njegova dela, Boris Vijan ovde produbljuje priču o seksualnosti, i zapravo otvara jednu od značajnijih linija savremene književne vampiristike, vezanih za pitanja pola i roda, homoseksualnosti i pornografske književnosti.
Poslednji čovek na Zemlji Ričarda Metisona je delo sa motivom vampira u potpunosti naučno-fantastičnog karaktera. Koliko je temi rada odgovaralo po motivu, toliko je bilo interesantno i kao žanrovsko delo, te kao pokušaj mapiranja motiva unutar žanra naučne fantastike, odnosno, po savremenim pitanjima koja postavlja – sudbine ljudske rase ugrožene sopstvenim tehnološkim napretkom, kao i pitanjima tzv. inverzne kolonizacije, koja se u vampiristici postavljaju još od pojave Drakule Brema Stokera: njegov demonski grof, predstavnik zabačenog, necivilizovanog društva, napada moćnu, uređenu, belu viktorijansku Englesku u pokušaju da je naseli armijom sebi sličnih.
Na kraju, Noćna straža Sergeja Lukjanjenka, sasvim savremeno delo (2004), daje svoj doprinos našoj temi prvenstveno iz žanrovskih razloga. Delo koje ujedinjuje radnju krimi-romana sa bajkovnom strukturom, postavljajući vampira u čudni međusvet sumraka, bilo nam je zanimljivo kao svedočanstvo trajnosti ovog motiva i njegovog uspešnog preživljavanja književnih epoha, pravaca i trendova.
            Premda je reč o, u gotovo svakom smislu, različitim delima, ona su izabrana svesno, u pokušaju da se motivski kompleks vampira u književnosti osmotri i sa druge, do sada manje primećivane strane. U prvi plan došli su aspekti seksualnosti i erotizma vampira, ideološka tumačenja motiva, kao i njegov žanrovski značaj i položaj u delima sa sredine XX, odnosno, početka XXI veka.
        Na kraju, u toku izrade rada, pojavilo se i sasvim novo delo sa motivom vampira – roman Viktora Peljevina, Empire V. Ovo delo dovelo je motiv kakvog znamo do potpunog raspada, a potom ga vaspostavilo na krajnje neuobičajen način. Ovde se pominje kao vrlo interesantan podsticaj budućim istraživačima ove teme.
Namera nam je bila da ovim radom damo doprinos književnom proučavanju dela sa motivom vampira, skrajnutog sa glavnih književnih tokova, te da ukažemo na ona od njih koja imaju svoje neosporne umetničke vrednosti, što bi doprinelo mogućoj rehabilitaciji položaja motiva. Možda je ovo jedan od načina da se posustalo domaće književnoteorijsko interesovanje za temu oživi podsećanjem jednako na lokalnu tradiciju, kao i njene mogućnosti. Sa druge strane, namera nam je bila i da analizom pojedinih aspekata motiva vampira u književnosti uputimo na slobodno mešanje elemenata visoke i popularne kulture, karakterističnom za ovaj motiv.