петак, 13. мај 2011.

Stigla APOKALIPSA!


     
 iz štampe je izašla najnovija antologija fanta / horor priča domaćih pisaca kod priređivača i izdavača gorana skrobonje

posle tematskih zbirki o kojima sam ovde već pisao – BELI ŠUM, o hororima televizije, i ISTINITE LAŽI, o urbanim legendama – evo i treće tematske zbirke, ovog puta knjižurine na sasvim adekvatnih 666 strana (!) pod naslovom APOKALIPSA JUČE, DANAS, SUTRA

od autora je traženo da pošalju prozne radove na temu smaka sveta u doslovnom značenju ili u smislu kraja poznate nam civilizacije. 

pozivu se odazvalo pedesetak pisaca među kojima i nekoliko glavnotokovskih, poput đorđa pisareva i aleksandra gatalice, a za objavljivanje je odabrano 25 radova.

            sadržaj je sledeći:

Adrijan Sarajlija, "Berlin Bob"
Damir Mikloš, "Majka svih šuma"
Milivoj Anđelković, "Dvostruki razlog male braće"
Miloš Cvetković, "Rimejk"
Marijan Cvetanović, "Stavrofor Kiprijan"
Ranko Trifković, "Šume bosanske"
Darko Tuševljaković, "Napolju nema nikoga"
Nastasja Pisarev, "Pepeo je tiho zasipao grad i ovu, poslednju noć"
Biljana Malešević, "Četiri jahača evolucije"
Ilija Bakić, "Buđenje, creva, put"
Oto Oltvanji, "Budi mi silan i dobro mi stoj"
Aleksandar Gatalica, "Vek"
Slobodan Škerović, "Pisma vanzemaljcu"
Goran Skrobonja, "Marta"
Đorđe Pisarev, "In vitam aeternam"
Dejan Ognjanović, "Jama"
Sanja Pavošević Alisa, "Poslednja priča za svet"
Zoran Pešić Sigma, "Priča o maloj vrani"
Neda Mandić Spasojević, "Direrova poseta"
Petar Petrović, "Sisaj, sisaj, sisaj"
Pavle Zelić, "Dodiri"
Filip Rogović, "Ružni su nam unutarnji organi"
Ratko Radunović, "Pozna jesen u Lurdu"
Aleksandar Žiljak, "Čopor"
Vladimir Lazović i Ivan Nešić, "U temeljima"

javlja mi se da će ova zbirka biti još jača od prethodne dve, i to ne samo zbog veće količine texta. ko zna, možda su i moje stroge kritike uticale na neke...

u svakom slučaju, ako moj pomalo subjektivni i relativno pristrasni sud o mojoj sopstvenoj prozi nekome nešto vredi, evo reći ću da moj doprinos ovoj antologiji, priču JAMA, smatram svojom najboljom do sada napisanom kratkom pričom. ona spada u 'svet' NAŽIVOG, tačnije u njegovu širu sliku koja će se, nadam se, jednog dana, razviti u romanu PROKLETIJE. 
dešava se u bosni za vreme rata, i govori o jednoj bici u dugačkom i komplikovanom okultnom ratu – 'generalnoj probi apokalipse', kako se to naziva u priči.

evo, exkluzivno za CULT OF GHOUL, početka ove poduže priče (zauzima 20 od ovih 666 strana):
 

J A M A


U mesto smo ušli u 18.10 h.
            Dim se dizao iz pet-šest kuća, ali ne računajući njih, tragova uništenja beše malo. Učinak naše artiljerije bio je simboličan: oni su već bili spremni da odu, a mi smo ih samo malo ubrzali. Smesta sam odredio ljude za gašenje požara i poslao dva tima u potragu za beguncima. Mrak pada za dva sata, i za to vreme trebalo bi da uhvate bar jednog – makar i samo jednog od njih.
             Prva impresija po ulasku: zaglušujuća tišina. Kao da je svet već zbrisan, ispražnjen od ljudskog prisustva, i pripremljen za dolazak njihovih gospodara.
             Po dvorištima se mogao videti po neki zaostao leš, zaklan i ostavljen na pragu, ili streljan pored kuće. Bili su stari oko pet dana, što je vreme koje su oni proveli u selu. Oko tela nije bilo pasa lutalica niti svraka i drugih lešinara, kako je bilo obavezno u ostalim mestima koja smo oslobađali. Ničega da trza i otima se za polu-trulo meso. Samo muve. Muve su jedina konstanta. Belzebebubova muzika pratila nas je dok smo prepoznavali tragove sledbenika još starijih bogova.
Prethodni dani bili su veoma topli.
            U tri avlije pronašli smo ljude obešene o drveće koje je potom spaljeno, vatrom hranjenom njihovom smolom. Ugljenisane lešine visile su sa pocrnelih, prerano ogolelih stabala, sa debelih, sažeženih grana. To je bio prvi Znak njihovog prisustva.
            Na trgu je, sa jedne bandere, visio njihov drugi i još prepoznatljiviji Znak. Čovek, obešen naglavačke, sa desnom nogom savijenom u kolenu, gležnja klinom zakucanog u meso iznad kolena leve noge, tako da izgleda kao Obešeni čovek iz Tarota. Bio je potpuno nag, stomaka otvorenog, creva, želuca, džigerice i ostalih iznutrica rasečenih iz duplje i ostavljenih da vise jedni preko drugih niz njegove grudi i sve do zemlje, zaklanjajući mu lice. Kao kod zaklane i rasporene svinje. Ovaj leš bio je svež, ni krv se još skorila nije. Siguran sam da su ovog nesrećnika namerno ostavili za kraj, specijalno za ovu svrhu: za pozdrav i posetnicu nama. Klali su ga, čistili i kačili ovde dok smo mi dejstvovali topovima, pre samo nekoliko časova. Ostatak njegove rodbine i meštana sigurno je završio u Jami. U to nije bilo sumnje.
            Naročito onda kada mi je Mladen skrenuo pažnju na treći Znak: njihov glif, ispisan krvlju – najverovatnije krvlju obešenog čoveka. Bio je iscrtan na asfaltu, samo nekoliko metara dalje od bandere. Isti kao i u prethodnom selu: prečnika nešto većeg od jednog metra, okrugao, površno gledano podseća na krst u krugu. Tek kada se priđe bliže vide se detalji. Moji ljudi ovo zovu "smajli", i ja se ne trudim da ih razuveravam. Na neki način, taj Znak je i to, mada bih ga ja pre opisao kao kez idiota pred plamenim vetrovima apokalipse koji mu miluju lice. 
Na žalost, ovaj glif je konačni dokaz da je moj predosećaj bio dobar, i da oni nisu ovde bili samo u prolazu. Mladenov pogled govorio je isto. Nije bilo potrebe za rečima.
            Sada je trebalo što pre pronaći Jamu.

(...)

 
knjigu već sada možete naći u sledećim beogradskim knjižarama: ZEPTER, BEOPOLIS i ALAN FORD. i naravno, direktno kod izdavača, skrobonjinog PALADINA, gde vam je to finansijski najpovoljnije (cena kod njega je 700 din; u knjižarama je oko 999 din).

naročito je zabavno napomenuti: ovo je prva zbirka u kojoj se nalazi ovoliki broj sadašnjih ili bivših saradnika bloga CULT OF GHOUL - čak četiri komada! pored tatka na blog, kome je ovo treće pojavljivanje u skrobonjinim antologijama (3/3!), i marijana cvetanovića shoza, koji se kod skrobonje javlja po drugi put, pošto je već debitovao u ISTINITIM LAŽIMA, u APOKALIPSI (po prvi put u Paladinu) imamo još i Miloša Cvetkovića i Ratka Radunovića Trippa. Čestitam svima! Sa ovakvom ekipom, nema razloga za brigu!

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI, 8. deo


 idemo dalje kroz najbolju filmsku dekadu u istoriji civilizacije – sedamdesete! u ovom nastavku 1001. filmske noći (prema izboru stivena šnajdera, a ovde sa mojim komentarima) završavamo sa '70im u velikom stilu! u rasponu od samo 3 godine imamo čak ČETIRI vrhunska, čistokrvna remek-dela horora koja moraju da budu na svakoj top-10 listi tog žanra (vidi dole).
ovime, takođe, polagano dolazimo nadomak zašećerenih, zašarenjenih, spilbergerizovanih, reganizovanih, imbecilizovanih, infantilizovanih, retardiranih '80ih. srećom, i u njima se zalomio poneki dobar film, ali kompletan etitjud prema filmmejkingu je postao drugačiji, a ovi što su žarili i palili u 70im, postali su skrajnuti u 80im.
ranije nastavke ovog razlistavanja možete videti ako kliknete na kategoriju 1001 FILM

 
The Chant of Jimmie Blacksmith (1978)
= aboridžini itd. neka, fala.

Five Deadly Venoms (1978)
= karate klasik. čuči mi na lageru godinama. pogledaću nekad, kad mi ćune. šta ću kad ne volim džipsi filmove.

The Tree of Wooden Clogs (1978)
= The life inside a farm in Italy at the beginning of the century. Many poor country families live there...
JAO! upravo me zabole uvo.

The Deer Hunter (1978)
= 4-
odlično napravljen film, ali sa ideologijom blago rečeno sumnjivom, i hepi-endom praktično ogavnim. obnovio sam ga noćas i potpisujem utisak da je to jedna half-assed apologija 'na kvarno' amerike kao takve, čak i kad se ide na drugi kraj globusa da se ubijaju neki ljudi bezveze. napisaću zaseban rivju, ovih dana, možda.

Grease (1978)
= vido neke parčiće kad bio na tv za neku novu godinu pre 25 godina, i to mi je dovoljno za ceo život. ništa ne mrzim više nego filmove u kojima mladi i lepi ljudi iz čista mira kreću da pevaju dok oko njih svet grca u egzistencijalnom jadu i čemeru.

Days of Heaven (1978)
= malik, malik... uf, nateraću se na ovo, nekad. možda.

Dawn of the Dead (1978)
= 5-

remek-delo apokaliptičnog horora. neko vreme mi je bio omiljeni horor ikada, pa je onda malo skliznuo niz listu, ali još uvek je u top-10, ikada. evo mog rivjua.

Shaolin Master Killer (1978)
= možda. nekad. al ne obećavam. kara te, kara me... nije to za mene.

* Up in Smoke (1978)
= čik i čong: da, ovo će se pogledati. relativno uskoro.

Halloween (1978)
= 5

r.e.m.e.k. delo.
jednog od ovih dana ispevaću na blogu odu ovom filmu, a do tada, samo truizam koji, ako nekome nije OČIGLEDAN, nemamo o čemu da razgovaramo: naime, radi se o SAVRŠENOM filmu.

The Marriage of Maria Braun (1979)
= lost me at 'marriage'...

Real Life (1979)
= mnjah... šta znam. kratak je život...

My Brilliant Career (1979)
= 1) žena režirala;
2) zaplet: The heroine, Sybylla, a headstrong girl growing up in early 20th century Australia, has the opportunity of marriage to a wealthy young man whom she loves...
- need I say more?

Stalker (1979)
= 5
predivna vežba iz apokaliptičnog, bez/nadežnog ugođaja, donekle okrnjena patetično-melodramatičnim popovanjem i dertom na kraju (nadomak 'sobe') i tim kao optimističnim (?!) telekinetičkim krajem.

Alien (1979)
= 5

kosmička strava na kosmičkom brodu: nikad svemir nije delovao mračniji i crnji, a čovek manji i bespomoćniji. savršen na skoro svim zamislivim poljima.

Breaking Away (1979)
= A small-town teen obsessed with the Italian cycling team vies for the affections of a college girl.
wow! kako li sam samo ovo propustio do sada?!
ha ha. šalim se.

The Tin Drum (1979)
= 3
simpatično morbidnjikavo, ali predugačko i nekako nedovoljno involving.

All That Jazz (1979)
= 4-
ovo je zrelo za reprizu, ali pamtim ga kao jak film, mračan, i izuzetno odglumljen.

* Being There (1979)
= ovo je negde oko trojke, možda i malkice jače, al morao bih da obnovim.

Kramer vs. Kramer (1979)
= srcedrapateljna bljuzga.

Life of Brian (1979)
= 5
vrhunac mojti pajtona na filmu, a možda i šire: kvota dobrih, uspelih šala po minutu trajanja veća je nego igde, ne samo u njihovom opusu nego možda i u bilo kojoj drugoj komediji. nikad i nigde religija, vera, institucije, rulja, itd. nisu bili tako surovo, precizno, stručno, tačno u metu ismejani, i to na vrhunski duhovit i memorabilan način.

Apocalypse Now (1979)
= 5
redak slučaj filma koji bi bio isto tako dobar i da traje 3, i 4, i 5 sata.
možda je regularna bioskopska verzija kompaktnija, ali ja kao nezasita osoba (kad su u pitanju poslastice) još i više volim extended cut, sasve onim 'slepim crevom' na francuskoj farmi, itd. oću reći, ovo je tolko dobar film da je i ono što je iz njega bilo izbačena jače od većine celih tuđih filmova.

*The Jerk (1979)
= hm, ova komendija sa stivom martinom zvuči vredno pažnje. će se pogleda.

The Muppet Movie (1979)
= neka, fala.

* Manhattan (1979)
= treba da se ponovi, gledo sam ga premlad.

Mad Max (1979)
= 5-
retko opipljiv mrak, pretnja realnog nasilja, mega-paranoja, bezizlaznost, beznađe, jeziviji film od većine horora – čak je i katarza na kraju gorka, skrnava, ali ipak dobrodošla. baš baš žestok film, prva liga.

Nosferatu: Phantom Of The Night (1979)
= 4+
veličina ovog filma ogleda se i u tome što je hercog uspeo da se ne obruka u onome što bi za 99,8% drugih filmmejkera u samom startu bilo promašeno i idiotsko. zaista može da stane rame uz rame sa murnauom, iako nikad ne može da ima ni približan uticaj niti istorijski značaj. ipak, hercog zna kako se proizvodi prava, nepatvorena, duboka, trajna, nezaboravna, košmarna strava – i srce mi plače što to svoje znanje ne primenjuje češće i konzistentnije.

Ordinary People (1980)
= jebe mi se za obične ljude.

Atlantic City (1980)
= uh, ne znam bre. otvoren sam za ubeđivanje, ali nisam se baš nešto zaleteo prema ovom luju malu...

The Last Metro (1980)
= možda, nekad, ako dovoljno ostarim. inače me trifo ostavlja ladnim.

The Shining (1980)
= 5

retko jeziv i zlokoban film, duplo uspeliji u tome baš zato što je bacio kroz prozor kingovu linearnu, uzročno-posledičnu, napadno moralizatorsku naraciju, i zamenio je košmarom apsurda, crnog humora, groteske, iracionalnog, prividno normalnog i sjajnog a zapravo mračnog, grubog i nepojmljivog, razumski neobjašnjivog. kjubrik je kao malo ko imao prefektan osećaj za ritam i protok vremena, i jezovitost ovog filma umnogome zavisi od ingeniozno tajmirane dužine kadrova, isporuke u razgovorima i neprejebivo zlokobne, nekonvencionalne, avangardne muzike.

Star Wars: Episode V - The Empire Strikes Back (1980)
= 3+
ovo je jedini nastavak, od svih 6, koji mi je čak pomalo i prijao.

The Elephant Man (1980)
= 5
ovo mi je dugo bio jedan od najdražih filmova, još otkad sam ga prvi put video na tv beograd tamo negde u prvoj polovini 1980ih. užas telesne egzistencije (body horror at its best) + užas, to su drugi ljudi + užas 'civilizacije' i njene mašinerije = totalna bespomoćnost pred silama na koje ne možeš nikako uticati... vrhunska fotografija, maska, gluma...

** The Big Red One (1980)
= ovo bi valjalo pogledati, pre svega zbog fulera.

Loulou (1980)
= neka, fala.

Airplane! (1980)
= 4-
svakako najsmešnija parodija ikada. frankenstein junior je možda bolji film, ali nije smešniji.

Raging Bull (1980)
= 3
slike iz života jednog idiota odnosno kvaziljudskog ekvivalenta volovske polutke. izmiče mi skroz zašto se ovo smatra tako velikim i važnim filmom – jedno vreme je važio za najbolji američki IKADA. come ON! couldn't care less.