четвртак, 9. јануар 2014.

Kiyoshi Kurosawa's RETRIBUTION (2006)

***
3-
Kiyoshi je čudan baja: ne mogu reći da sam preterano uživao u bilo kom njegovom filmu u celosti, a opet, oni njegovi koji najviše vrede (THE CURE, PULSE i SÉANCE) imaju toliko jebeno jake i jezive momente i čitave deonice da se to sa malo čega može uporediti, ne samo u japanskom hororu no i šire. Kao retko ko on ume da proizvede atmosferu strave (DREAD!), preteće ukletosti do ivice apokalipse koja prožima svaki kadar, šta god se u njemu prikazivalo, i u tome je majstor. Nažalost, jebe ga pretencioznost i sklonost iritirajućem opskurantizmu, sa konfuzno 'ezoteričnim' (neprobojnim) zapletima i, posebno, prema WTF završecima.
U ovom konkretnom filmu, izvanredna premisa o pajkanu koji istražuje ubistva za koja mnogo toga ukazuje da je počinilac baš on – napuštena je na pola, i sve se svelo na downward spiral prema jednom ipak predvidivom kraju, i prema za Kurosawu tipičnom češanju iza uveta posle završne scene. Iako sam uvek mrzeo uplitanje producenata u rad reditelja-umetnika, kod Kurosawe prosto poželim da ga neko jednom klepi po glavi i kaže: "A, ne, zajebi te tvoje konfuzije i izdrkavanja! 'Ajde daj nešto kolko-tolko linearno, motivisano, logično, što ima razumljiv pay-off!"
Ono što ovaj film nudi je nekoliko odličnih, memorabilnih scena a naročito prvo ubistvo, sa devojkom u jarko crvenoj haljini koju neko udavi u lokvi ostaloj usred blata. Setting je besprekoran, napuštena kuća na kraju MOĆNO izgleda, atmosfera je super, gluma vrlo dobra, intriga je zanimljiva… dok se sve to ne rastoči u gomilu nedokučivih zaplitanja: stvarnost? -san? -vizija? -projekcija? -privatna 'realnost'? - fantazija… WTF!