среда, 29. јул 2015.

IDILA (2015) – Prvi slovenački horor film

**
2+

            Na ovogodišnjem Grosman festivalu filma i vina prikazana je premijera filma IDILA, najavljivanog kao "Prvi slovenački horor film".
            Hej, ali čekajte – prvi slovenački horor film je, zapravo, MORANA (1994)! Ne, stanite, prvi slovenački horor film su VINOPIRI (2006)! Hm, da, možda: ali pitanje je da li je MORANA horor, odnosno da li su VINOPIRI film.
            OK, neka bude: nije svima dato "Prvo pa muško", kao Srbima (LEPTIRICA, 1973) ili Hrvatima (IZBAVITELJ, 1976); manje nacije, i manje kinematografije (kao što je slovenačka), osuđene su na to da moraju duže da ispipavaju, pokušavaju, eksperimentišu, dok ne smućkaju nešto nalik iole gledljivom horor filmu. A još dug ih put čeka, kako izgleda, dok (možda, nekad) dosegnu bar približan nivo kvaliteta onome u pomenutim srpskim i hrvatskim klasicima.
Istina je, MORANA nominalno jeste horor, ili barem pokušava da to bude, ali je izrazito nevešta i nemušta u svojoj artikulaciji, plus kao da se stidi žanra pa se sve nešto femka, i onda kad bi trebalo i moralo da se nešto jezivo ili barem gadno desi – ona to izbegava ili zamumulji na krajnje šućmurast način. VINOPIRI su, pak, komotniji sa žanrom, ne stide ga se, štaviše – ali pitanje je šta je zaista žanr u ovoj "trash-art sapunici", kako su ga najavljivali, i da li je ovo legitiman film ili samo prerazvučeni home movie. No, imajući u vidu da su neki od počinilaca VINOPIRA ujedno i vodeći ljudi Grosmana, a opet su IDILU najavljivali kao "Prvi slovenački horor film" – to već govori da su i sami svesni (nekih) ograničenja tog produkta.
Dakle – IDILA. Za početak, ovo jeste film (profesionalno je snimljen i glumljen od strane pravih glumaca a ne amatera i entuzijasta), i ovo jeste horor (tačnije, torture porn iz "redneck" podžanra). To se mora priznati. Ali, da li je dobar? Ehhh...
IDILA je toliko rudimentaran hororčić da ja tako nešto ne pamtim da sam dosad video: zamislite najogoljeniji koncept ove vrste filmova, bez ikakvog podzapleta, podteksta, twista, samo gola baza, iz udžbenika, i imate IDILU. Ali doslovno, zaplet je ovaj: jedan fotograf i tri modelsice odu u idilične alpske predele da se slikaju. Tamo ih bez ikakvog povoda ili predigre, smesta, otmu dvojica rednek degena, s namerom da od njihove krvi peku rakiju (!). Jedna bude vezana za sto i isceđena od krvi; ovoga neceremonijalno umlate, ova neceremonijalno dobije sekiru u leđa, a the final girl umakne i neko vreme se jurca po šumi i nekim zgodnim ruševinama pre 1) zbrzanog, a onda i 2) nepotrebno ciničnog kraja.

Šta su kvaliteti ovog filma?
1) Mama Priroda. Baš lepa ta Slovenija, fotogenična.
2) Dobra fotografija. Uostalom, reditelj je zanat pekao na reklamama i manekenkama.
3) Odlične maske by Sendy Kumalakanta. Zaista svetski rad: zapanjen sam kako se bez greške, organski, ubedljivo drže maske tih degena čak i u najoštrijem krupnom planu usred dana (pošto oni izgledaju otprilike kao oni divljaci iz WRONG TURN – ništa fantastično, nemaju po tri oka ili ne znam kakve fanta-izrasline, ali njuške su im maskom dodatno groteskirane u pravcu fiziološki mogućih devijacija). U mnogim američkim filmovima ovog ranga već i na monitoru opažam gumu i lateks na facama nakaza; a ovo, na velikom platnu, sa blu reja, izgleda savršeno uverljivo!
4) Za jedan slovenački film, ovo je relativno nedosadno, čak umereno dinamično; dakle, lišeno trade mark Made in SLO(W) gnjavaže na koju sam se bio unapred spremio (jer koga su zmije, itd).

Šta su problemi i nedostaci ovog filma?
1) Ovo je toliko rudimentarno i generičko, toliko izlizano i već viđeno (već stotinama puta!) da u poređenju s IDILOM čak i Tukijeve ZONE i MAMULE deluju kao orgije kreativnog zadahnuća i invencije pune vrcavog duha i dosad neviđenih situacija!
2) Konotativno, urbanoia se u IDILI toliko snažno podrazumeva da tu ne postoji ni minimum smislene motivacije redneka: oni su zli zato što su redneci i degeni, a mrze ovu ekipu zato što su ovi građani (tj. još gore – Ljubljančani). Ovo nije sasvim bez đavla, u teoriji, jer i drugde postoji slična antipatija prema onima iz "prestonice", recimo u srpskoj provinciji prema Beograđanima; kažem, u teoriji, zato što u praksi ovaj sukob ni na koji način nije dramatizovan, razrađen, nikakva replika ili situacija nije iz toga izmužena, film se time ne bavi nego to – samo podrazumeva. Šteta.
3) Žanrovski, film pruža premalo topovskog mesa. Iako ovi dolaze sa dvoja kola, ukupno imamo potencijalnih žrtava – samo četiri. Premalo! Što je još gore, iako se ovde poigrava sa uzusima torture porna, IDILA je vrlo svedena kad treba da prolije krv ili uradi bilo šta gadno. Šteta je tim veća što su imali majstora da im deliveruje šta treba, nisu morali skrnavom montažom da skrivaju loše efekte, naprotiv. A ovde, od krvoprolića imamo jedno zabijanje sekire u leđa (snimano spreda, ne vidi se zabadanje u meso), jedno solidno odsecanje šake i jedno previše zbrzano trepni-i-propusti odsecanje glave.
4) Nije samo "zaplet" skrpljen od klišea, takvi su i likovi – ili nepostojeće skice (fotograf; dobra finalna cura), ili šablonski (tupava samoljubiva plavuša). Stvarima ne pomažu neupečatljivi dijalozi i generičko-zaboravljiva muzika.
5) Iako film, ucelo gledano, nije tipično slovenački razvučen i do negledljivosti dosadan, on ipak ima ozbiljnih problema sa ritmom, i za svoje dobro bi ne samo mogao nego i trebalo da izgubi bar 10-ak minuta viškova – npr. predugačak razgovor u stanu, na početku (koji je prišao blizu razglabanjima iz VINOPIRA) i scena u ćeliji, kad se the final girl poooolaaaagaaaanooooo šunja po prostoriji, puže po podu, cvili, jauče, i pokušava da izađe... Ne, nema nikakvog smisla da ta scena traje toliko nenormalno dugo: ja sam se glasno nasmejao na njeno nenormalno trajanje i jedva se suzdržao od povika: SECI! SECI VEĆ JEDNOM!
6) Rakija od fermentisane krvi? Ko koga ovde zajebava? Ako se rakija može praviti od krvi, onda u ovom filmu i svinje mogu da lete. A to, nažalost, ne vidimo!
7) IDILA nema bog zna šta pametno da kaže o sukobu sela i grada, dok usiljeno cinični kraj kao da pripada nekom drugom filmu tj. nije koherentno nalepljen, odnosno srođen sa onim što mu je prethodilo.
To bi mu, ukratko, bila ta IDILA. Sviđa mi se taj kontrast poster-happy krajolika sa brutalnošću i nakazama iza vela zelenila (jer navikli smo da američke nakaze iskrsavaju iz nekih ili ružnih mesta – npr. pustinja u THE HILLS HAVE EYES – ili sasvim neupečatljivih šumaraka, kao u WRONG TURN), ali ni to nije dovoljno osvešćeno eksploatisano tako da zaista postane deo teme i ideje nego pre kao da je deo klišea: Slovenija = Alpi, lepote i divote za na razglednicu (u tom pogledu, ona trapava MORANA je bolje tj. smislenije integrisala isto to podneblje u svoju "priču").
Sve i ako vam se nikada ne zadesi prilika da pogledate IDILU, ne sekirajte se: ovaj film ste ionako mnogo, premnogo puta već gledali! Osim kuriozitetne etikete "Prvi slovenački horor film" on stvarno ama baš ništa novo pod milim bogom ne donosi na sto.
Sad nam ostaje da čekamo (koliko dugo?) da neko napravi "Prvi slovenački DOBAR horor film"...
PS: Bizarno je da jedini slovenački žanrovski festival nije bio otvoren "Prvim slovenačkim horor filmom" nego tristotim hrvatskim antisrpskim filmom (BROJ 55). Da li je u pitanju zaista neverovatna skromnost, ili šta je, ne znam, ali siguran sam da bi ovako nešto bilo nezamislivo u Hrvatskoj ili Srbiji. Da su recimo Hrvati skockali neki hororac poput ovoga, pa Fantastic Zagreb bi odjekivao od toga, ne bi se moglo ulicom proći od reklama i najava i fanfara i bubnjeva. Koliko su sami tvorci nehajni prema ovom svom čedu govori i činjenica da ja u ovom trenutku na IMDB-u još ne vidim stranicu posvećenu ovom filmu!

PPS: Na kraju je IDILA na Grosmanu dobila specijalnu nagradu žirija, koji je osetio potrebu da im da NEŠTO, a opet svestan da film nije ni izbliza dovoljno dobar za glavnu nagradu. U suštini, dobili su UTEŠNU nagradu, i reditelj (gore levo na slici) je na završnoj ceremoniji bio primetno nezadovoljan time (valjda se nadao glavnoj?!), na ivici grubosti i tako neke asocijalne reakcije, bez obzira na počast da mu Hudoga Mačka dodeli lično Richard Fucking Stanley!