четвртак, 26. новембар 2015.

Novi intervju za Narodne novine


            U ponedeljak, 23.XI jedini pa stoga i najbolji niški dnevni list Narodne novine na svojoj jednoj-ali-vrednoj kulturnoj strani objavio je intervju sa mnom. Vodila ga je jedina osoba u tom glasilu koja pokriva kulturu, Aleksandra Gojković. Evo kako je to izgledalo.


            Ako vam je problem ćirilica, ili nešto drugo oko ove slike, evo tog istog razgovora i ovde, latinično-zeleno.

Nedavno je izašlo drugo izdanje romana “Zavodnik”. Znači li to da je uspeo pokušaj sa objavljivanjem knjige bez izdavača?

- Prvo izdanje, kao samizdat, ispunilo je svoju svrhu: zadovoljilo je moje stalne čitaoce, one koji već poznaju moj rad kroz blog i prethodne knjige. Takođe, interesovanje koje je pobudilo kod čitalaca, uključujući mnogobrojne promocije širom Srbije i regiona, privuklo je i pravog izdavača („Orfelin“ iz Novog Sada), tako da će knjiga sada najzad moći da se nađe i u knjižarama, bibliotekama itd. što kao samizdat nije mogla. Sada je profesionalno dizajnirana, dopunjena mojom novom pričom i, što mi je naročita čast, pogovorom Đorđa Kadijevića, pionira srpskog horora, čuvenog po filmu Leptirica.

Tvoj opširan temat o Lavkraftu izašao je u novembarskom broju poznatog svetskog horor magazina „Rue Morgue“, svojevremeno si pisao o njemu i za „Gradinu“. Šta je posebno inspirativno za sadašnje čitaoce kada je u pitanju taj pisac? Zašto je tebi važan?

- Lavkraft je, posle E. A. Poa, najuticajniji pisac strave svih vremena: u proj polovini 20. veka on stoji tačno na razmeđi klasičnog, gotskog, i modernog horora, zagledan i u daleku prošlost i u budućnost. Pored toga što je uveo koncept „kosmičke strave“, koja odriče čovekov antropocentrizam, poštujem njegovu ozbiljnost i predanost: za njega horor nije bio igrarija niti eskapizam već pogled na svet. Svojim autsajderskim, beskompromisnim životom on se pokazao ne samo kao značajan pisac već i kao veliki čovek. O tome svedoče i neki od najznačajnijih današnjih pisaca koje sam intervjuisao za „Rue Morgue“, ali i zbirke Nekronomikon (2009; dopunjeno 2012) i Šaptač u tami (2015) koje sam priredio.

Priredio si tri nove knjige za „Orfelin“... Čini se da interesovanje za žanrovsku književnost u Srbiji i dalje raste...



- To interesovanje je, umnogome, proizvedeno delima sumnjive književne vrednosti, ali dobro je da ga ima, jer onda će, možda, bar poneki od onih čitalaca koji se žanrom „zaraze“ Sumrakom ili Stivenom Kingom, pročitati i istinski književno vredna dela kakva nudi edicija „Poetika strave“ koju uređujem, sa pričama Aldžernona Blekvuda, M. R. Džejmsa i Lavkrafta. Za nju, dogodine, spremam i neke savremenije autore koji nisu sa bestseler lista ali jesu ozbiljna literatura, istovremeno i jezovito zabavna.

Tvoj rad o novijim srpskim horor filmovima nedavno je izašao u jednom prestižnom svetskom zborniku na engleskom jeziku. Reci nam nešto više o njemu.

- Da, moj rad “Welcome to the Reality Studio: Serbian Hand-Held Horrors“ izašao je u zborniku Digital Horror: Haunted Technologies, Network Panic and the Found Footage Phenomenon koju su priredili Lini Blejk i Havijer Aldana Rejs, predavači na Mančester Metropoliten Univerzitetu. Rad analizira filmove Život i smrt porno bande i Srpski film u kontekstu uloge video tehnologije i kvazidokumentarističkog stila u građenju njihove tematike i idejnosti, a posebno u svetlu tematike filmske (auto)viktimizacije, „balkanskog divljaka“, meta-filmskog preispitivanja nacionalnog identiteta i kinematografije. I ranije sam objavljivao u akademskim zbornicima ove vrste, npr. u knjizi Speaking of Monsters (2012) a biće toga i još...