izabrana dela

izabrana dela

петак, 13. октобар 2017.

Snovita potraga za neznanim Kadatom - H. F. Lavkraft



Drago mi je što mogu da najavim da će se uskoro na srpskom najzad pojaviti Lavkraftov treći i manje znani kratki roman, Snovita potraga za neznanim Kadatom (The Dream Quest of Unknown Kadath by H. P. Lovecraft), po prvi put onako kako valja i kako Azatot zapoveda! Knjigu izdaje beogradski izdavač Makondo s kojim sam već do sada više puta sarađivao (pisao pogovor za Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda R. L. Stivensona, kao i za novi prevod Drakule koji još nije izašao – valjda će dogodine, itd).
Roman je sa engleskog preveo dr Dejan Nekronomikon Ognjanović (poznat još i kao Šaptač u tami) pa će domaći ljubitelji Lavkrafta najzad moći da uskliknu „Treća sreća!“ budući da je ovo isto delo pre par godina bilo izašlo u sramotnom, piratskom izdanju, vrlo nevešto „posrbljenom“ sa hrvatskog (detalji o tome su OVDE), a ranije ove godine izašao je i slabunjav prevod sa ogavnim koricama i u mekom povezu kod jednog drugog izdavača.
Šta vam, tačno, nudi Makondovo izdanje?
1) Prvi kvalitetan i profesionalan prevod na srpski jezik kratkog romana Snovita potraga za neznanim Kadatom, koji je radio stručnjak za Lavkrafta.
2) Dodatne priče koje se sada prvi put nalaze na srpskom, a pripadaju istom fantastičnom svetu koji se opisuje u romanu. Konkretno, osim Kadata, u ovoj knjizi naći ćete i priče „Mačke Ultara“ (The Cats of Ulthar), „Drugi bogovi” (The Other Gods), „Selefais” (Celephaïs) i „Niarlatotep“ (Nyarlathotep). Od pomenutih, samo je kratki ali slatki „Niarlatotep“ ponovoljen iz Nekronomikona zato što je naslovni antijunak fundamentalno prisutan i u ovom delu; ostale tri su kod nas premijerne. I ove priče je takođe preveo dr Dejan Ognjanović.
ilustracija Dejana Nenadova

3) Stručan i izdašan pogovor pod naslovom „H. F. Lavkraft: sanjar između fantazije i košmara“ u kojem se govori o Lavkraftovom odnosu prema fantaziji, snovima i drugim temama u vezi sa ovim delom. Autor je dr Dejan Ognjanović.
4) Najzad, u ovoj knjizi ćete naći i „Rečnik Zemalja sna“ u kojem se opisuju bogovi, stvorenja, mesta, osobe i knjige koji značajno figuriraju u Kadatu. Ako je baš nužno napomenuti, i ovo je sastavio dr Dejan Ognjanović.
5) Poslednje, ali nikako najmanje bitno – knjigu krase vrhunske ilustracije koje je specijalno za ovo izdanje uradio novosadski i svetski umetnik Dejan Nenadov, čuven po genijalnom strip-albumu Elazar – za moj groš, jednom od najboljih nastalih u ex-Yu!
ilustracija Dejana Nenadova
Ima ih ukupno devet (računajući onu na korici), s tim što su tri među unutrašnjima „duplerice“, odnosno prikazuju pejsaže na dve uzastopne strane. Evo jednog primera (gore).

Pored njih, tu su i prikladni ukrasi na svakoj strani: vidi dole.

ilustracija Dejana Nenadova

Knjiga je u tvrdom povezu, većeg formata (isti je kao za ediciju „Liga izuzetnih džentlmena“), šivena, sa platnom na hrbatu. Ima oko 130 strana, na ćirilici. Trebalo bi da se pojavi tokom Sajma knjiga u Beogradu. Planirana sajamska cena je 990 din, a kasnije će u knjižarama i drugde biti oko 1300.

            Na zadnjoj korici nalazi se sledeći  citat kojim počinje moj pogovor:
„Ono što sam ja jeste – mrzitelj svega stvarnog: neprijatelj vremena i prostora, zakona i nužnosti. Ja težim svetu bajoslovne i divovske misterije, sjaja i strave, u kojem ne vladaju nikakva ograničenja osim onog neobuzdane mašte. Telesni život i iskustvo, sa sužavanjem umetničke vizije koje izazivaju kod većine, predmeti su mog najdubljeg prezira.“
- H. F. Lavkraft, pismo Frenku Belknapu Longu, 13. maj 1923.

            Evo sada i ekskluzivne prilike da bacite oko na početak mog pogovora koji će vas, nadam se, podstaći da sebi obavezno nabavite ovo izdanje.

 H. F. Lavkraft: sanjar između fantazije i košmara  
           
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

            Malo je, u svekolikoj istoriji literature, pisaca koji su toliko snažno i dosledno odricali značaj svakodnevnom životu, odnosno tzv. stvarnosti, i bili predani sanjarenju i fantaziji kao H. F. Lavkraft. Odmalena se osećao kao tuđin među vršnjacima i taj osećaj ga je pratio do kraja života: „normalnost“ nije bila za njega. Izrazito živopisni snovi (ne nužno košmari) pratili su ga od najranijeg detinjstva pa do smrti: neki od njih bili su lucidni, veoma detaljni, a neretko su se događaji iz njih nastavljali iz noći u noć. Ne treba, stoga, da čudi što njegova proza nije primarno utemeljena na realizmu i „stvarnom“ svetu, već na carstvu snova koje je za njega oduvek bilo stvarnije.
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova
            Ovo se u njegovom opusu ogleda najmanje dvojako. U doslovnom smislu, neke njegove kraće priče – kao npr. „Niarlatotep“ ili „Zli sveštenik“ – tek su neznatno obrađeni transkripti snova. Tvrdio je da je prvi pasus „Niarlatotepa“ napisao dok je još uvek bio u carstvu snova, jedva se kasnije i sećajući čina samog pisanja: „'Niarlatotep' je košmar,“ pisao je Rajnhartu Klajneru (14. decembra 1920) „— moje pravo snoviđenje, gde je prvi pasus napisan pre nego što sam bio potpuno budan. (...) Pored svih ovih nedaća imao sam i košmar svih košmara — najrealniji i najstrašniji koji sam imao od desete godine — čiju bih upečatljivu grotesknost i sablasnu brutalnost jedva mogao da odslikam u pisanim fantazijama.“
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

U tom smislu, mnoge njegove priče predstavljaju skoro sirovu oniričku građu, preuzetu iz sveta s one strane i ostavljenu u amanet budnom čovečanstvu. To su svojevrsni tuđinski artefakti, ugrabljeni iz carstva koje svi mi, svake noći svojih života, posećujemo – ali uglavnom na način površniji, sa vizijom zamućenijom, više opterećenom svakodnevicom i prozaičnim brigama. Lavkraftovi snovi koje je, kroz sačuvanu korespondenciju, podelio sa prijateljima, ukorenjeni su dublje: oni probijaju pokoricu po kojoj bauljaju prizemne sanjarije većine čovečanstva i napajaju se arhetipovima kolektivnog nesvesnog na koje prosečni ekstrovertni i na „realnost“ oguglali ljudi nalete, možda, tek nekoliko puta u svom veku. Lavkraft je, kao iskusan sanjar, u tim svetovima obitavao čitavog svog života, življe i živopisnije negoli u mizernoj svakodnevici koja ga je okruživala.
            O njoj je Edvinu Beirdu pisao 3. februara 1924. godine: „Moj svakodnevni život svodi se na prezrivu letargiju, lišenu kako poroka tako i vrlina. Nisam deo sveta, već njegov pomalo zgađeni i podsmešljivi posmatrač. Prezirem ljudski rod i njegovo kočoperenje i poganost – za mene je življenje lepa umetnost i mada verujem da je vaseljena zapravo automatski haos bez ikakvog značenja, lišen krajnjih vrednosti ili razlikovanja dobra i zla, smatram veoma umetničkim uzeti u obzir emocionalno nasleđe naše civilizacije i slediti obrasce koji nanose najmanje bola delikatnim senzibilitetima.“
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

            S druge strane, utemeljenost njegove proze u svetu snova ogleda se i na kompleksnije načine. U slučajevima takvih priča Lavkraft nije bio puki zapisničar snova, već je materijal preuzet iz njih obrađivao na slojevitiji način i ugrađivao ga u temelje svoje kosmogonije i poetike. Ovo važi za motive i elemente zapleta njegovih značajnih priča koji su potekli iz snova; recimo, čuveni „Zov Ktulua“ začet je u snu:
„Nalazio sam se u muzeju starina negde u Providensu, razgovarao sa kustosom, vrlo starim i vrlo učenim čovekom. Pokušavao sam da mu prodam jedan neobičan bareljef koji sam upravo sam načinio od gline. Starac me ismejao i pitao me šta sam hteo time što sam pokušavao da prodam novu stvar svojeručne izrade muzeju starina. (...) Rekao sam:
'Zašto kažete da je ova stvar nova? Ljudski snovi su stariji od sumornog Egipta ili mudrujuće Sfinge, ili Vavilona okruženog vrtovima, a ova stvar je izvajana u mojim snovima.'“
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

U ovom primeru, ideja o skulpturi koja je istovremeno neizmerno drevna, i napravljena samo par dana ranije, poslužila je kao odskočna daska za mnogo slojevitiji zaplet – a u njemu snovi imaju značajnu ulogu, naročito u deonici koja se tiče mladog umetnika koji, kao u gorenavedenom Lavkraftovom snu, izvaja bareljef inspirisan onim što je video spavajući. Snovi su, u ovoj priči, način stupanja u dodir sa onostranim, dubljim saznanjem koje prodire dalje od onoga što budna svest vidi i zna...
U snovima je rođen i Lavkraftov alter-ego, Randolf Karter, koji se prvi put javlja u priči „Izjava Randolfa Kartera“ (1919), čiji je zaplet u potpunosti zasnovan na snu; u snovima je, kao što je gore navedeno, rođen i njegov nemezis, Niarlatotep; a isto tako je i čitav roman Snovita potraga za neznanim Kadatom ukorenjen u snovima – kako u uopštenom iskustvu sanjanja, tako i u konkretnim idejama, konceptima i stvorovima (npr. noćnici: vidi „Rečnik Zemalja sna“).
(...)


 * * * 
Nije što je naše izdanje, ali zaista, ako samo malo proguglate videćete da je ovo u pogledu dizajna korice i respekta prema delu maltene unikatno izdanje: engleska i američka izgledaju kao kič i treš, a o domaćim, dosadašnjim, bolje da više ništa ne govorim. Ko ima oči neka sam gleda...

7 коментара:

Srpska sekira је рекао...

Imam hrvatsko izdanje. Ovo će taman ispraviti nepravdu. Nemam ništa protiv jezika ali je izdanje prilično šturo. Dodane priče dopunjuju opus. Sve je kako se valja i trebuje.

Vedrana Brankovic је рекао...

Napokon. Beše dve godine čekamo ovo izdanje?
Sada imam razlog da odem na Sajam.

nameless1 је рекао...

Sve je to lepo, osim platna na hrbatu i zlatotiska koje iz nekog razloga Makondo fura, a čist su promašaj. Sve to vrlo brzo izbledi i lako se kupi prašina. Bilo kako bilo, knjigu ću nabaviti..

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne znam kako i gde čuvaš te knjige, možda ima nekog uticaja direktni udar sunčevih zraka, ali opet - ne znam, moji primerci njihovih izdanja izgledaju isto godinama nakon izdanja, bez efekata koje pominješ.

Srpska sekira је рекао...

Ja sam jednom imao kreaciju na prozoru. Neka mini polica pa još i dekupažirana. Gornja polovina knjiga je bila izložena sunčevoj svetlosti. Malo vremena je trebalo da se vide ozbiljne promene na knjigama. Brzo su uklonjene sa tog mesta.

nameless1 је рекао...

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&dd=24&nav_id=1317850

Ktulu moljac!

klem је рекао...

mnogo aberacija prirode se može naći svuda, pa i u srbiji