izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 14. мај 2018.

THE TERROR (TV, 2018)


**(*)
3-


Овца ми се јагњи, зато ћу бити кратак.
Pogledao sam TV seriju po preogromnom romanu Dena Simonsa, pisca koji mi je delovao vrlo dobro početkom 1990-ih, ali sam prestao da ga pratim čim sam primetio tragove besramne komercijalizacije nesumnjivog (pa tim više protraćenog) talenta – tačnije, kad je počeo da neumereno razvlači, rasteže i nakucava nastavak svog odličnog Hiperiona u Usponu Endimiona, i kad je bez trunke stida uzeo da ejpuje Stevu Kinga i njegove „grupica dečurlije pobeđuje kosmičko zlo tokom letnjeg raspusta“ budalaštine u Letu noći, Zimi podneva, Proleću predvečerja i gde god, kao da je tamo neki bedasti Din Kunc ili Mekemon, a ne pisac (činilo se, na početku) malo višeg ranga. Svaka njemu čast na Hiperionu, zbirci priča Ljubav i smrt i na prve 2/3 romana Pesma boginje Kali (pre nego što taj divno gnusan roman ne devoluira u patetično-otužnu šećerlemicu), ali to je, što se mene tiče, SVE od Simonsa, uz još pokoju kratku priču. 
Njegove cigletine od romana me apsolutno ne zanimaju: život je prekratak da bih čitao beskrajna nakucavanja na po 800-1000 strana u kojima nikakav editor nije imao muda da našem piscu saopšti kako ne mora da čitav svoj jebeni research natrpa u neskraćenom obliku u roman. To što je pošlo za rukom Melvilu u Mobi Diku, jednom, zato što je čovek bio genije, i stvarao u sasvim drugo vreme, i sa smislenom zaleđinom za svoj postupak, ne znači da će uspeti svakoj šuši vek i po kasnije koja to čini samo da bi se razmetala i budžila svoje cigle. Plus, dodatno sam se oladio na to piskaralo nakon što je zdušno izrazio podršku NATO bombardovanju Srbije (u prepisci sa G. Skrobonjom koji je o tome više puta javno govorio i pisao).
Dakle, svakako nisam imao nameru da čitam njegov 'iljadustranični UŽAS, ali kad je Ridli Skot ove godine producirao TV seriju po tome, rešio sam da joj dam šansu – jer, kao, radi se o stravi i užasu u polarnim predelima, što je ambijent gde počinje i okončava se jedan od najvećih horor romana, Frankenštajn, i gde se dešavaju takvi masterpisovi kakvi su Lavkraftov U planinama ludila (uskoro u mom novom prevodu, za Orfelin!) i Karpenterov Stvor (1982).
Ukratko, serija me je umalo ostavila hladnim – i to ne na poželjan način, da učini da cvokoćem od prenetog mi osećaja polarne zime što se steže oko mene zajedno sa pipcima kosmičke strave, nego prosto kroz učinak mlake kurobolje za bilo koga i bilo šta što se tu dešava.
Ne sviđa mi se što ima previše likova i što treba da prođe pola serije, pa da se negde oko 5. epizode (od 10!) najzad izdvoji neki, kao, „glavni“. Dakle, rasplinuta je u smislu involvmenta za bilo kog pojedinog „junaka“, a čak i ovaj kad se najzad izdvoji – mada dobro glumljen, teško da je Lik zbog kojeg bih inače krenuo da pratim neku seriju. A ovi oko njega su takođe tek mlako intrigantni.
Zatim, serija je rasplinuta i dramaturški, gde me je dodatno izgubila svojim vrludanjem između obilate međuljudske drame (sa nezanimljivim likovima!), natprirodne strave (vidi dole!) i nekakve, po meni, sasvim izlišne akcije sa brodskom pobunom koja uzima previše vremena i energije i skreće pažnju sa onoga što sam se nadao da će biti u centru, a to je – natprirodna pretnja.
Prc! Ta „strava“ ovde ispade samo začin za jednu slabo uzbudljivu avanturističku dramu. Kao u onom vicu o tome šta radi Mađarica između dva Slovenca, tako bi se i ovde moglo reći: Šta radi Duh-Međed u priči o istraživačima nasukanim u ledu Severnog pola? Odgovor: SMETA!
Što je još gore, scene horora, kad se jednom dese (prilično retko!), loše su režirane: ili su prebrze i nepregledne, ili previše otkrivaju od neubedljive CGI kreacije tog belog medveda koja deluje previše fejk da bi ikoga uplašila.
Od atmosfere paranoje, tihe pretnje, jezivog vetra što bruji napolju, bezizlaznosti, čemera večite noći – ima vrlo, vrlo malo; premalo, za taj ambijent i tu premisu. Kod pametnih umetnika – Šelijeva, HPL, Karp – polarni ambijent (nebitno dal severni ili južni) je ultimativna pozornica za dodir sa Sublimnim (Uzvišenim) i Svetim. Kod ovih ovde, u TERORU, od Sublimnog jedva jedno malecko „s“ se nazire u izmaglici. Premalo!
Pomalo me brine što je ovaj TEROR adaptirao taj Kajganić (izedem mu ime!) koji je pisao i novu SUSPIRIJU – ali uzdam se da su brojni problemi ove serije potekli iz romana (čujem da je zapravo ona znatan napredak u odnosu na knjižurinu) kao i iz činjenice da su nju režirali nekakvi dežurni TV odradeci, dok novu SUSPRIJU režira odličan reditelj, Gvadanjino, plus njen koncept je odličan i teško se može tako lako pokvariti. Videćemo, jesenas, da li se od Kajganićevih jaja ikakav jestiv obed može napraviti.
Dodatno me je izgubio osećaj proizvoljnosti tog centralnog fenomena, odnosno veza između tog eskimskog (zlo?)duha i belih ljudi. Način na koji su oni dovedeni u vezu je trapav i besmislen: radi se o pukom nesrećnom slučaju, a ne nekakvom prestupu, hibrisu itsl. Ljudi sasvim slučajno, bez svoje krivice, bez svesti i namere, upucaju šamana koji kao kontroliše Duh-Međeda i onda se ovaj ostrvi na njih simbolizujući --- šta, tačno? Njihovu krivicu što su uopšte tu? Što pokušavaju da nađu „severni prolaz“? Bullshit!
Niti je ta ambicija zla po sebi, niti su oni bili zli po svom ponašanju prema prirodi ili Eskimima da bi zasluživali ikakvu kaznu. Dakle, to što ih strefi, i prirodno (zatočeništvo u ledu, gladovanje, bolesti, itd) i natprirodno (Međedoliki Demon!) deluje krajnje proizvoljno, nema tu nikakve nužnosti niti meni pojmljive simboličke vrednosti u toj „gomili stvari koje su se desile“. Da, ovaj zaplet je za mene samo „a bunch of stuff that happened“ – ali mi za sve to nedostaje „rhyme & reason“.
Plus, ambijent je takođe previše fejk. Ja razumem da nisu mogli ili hteli da idu i snimaju na Aljasci ili tako negde, u pravom snegu i ledu, ali ta rekreacija Severnog pola u studiju previše smrdi po studiju! Kao neki novogodišnji program o Deda Mrazu.
Plus, u mnogim scenama se nisu potrudili makar da kompjuterski nacrtaju oblačiće pare iz usta glumaca: u dobroj seriji ili filmu to ne bih ni primetio, ali u slaboj, eto, i to mi je smetalo. Nisam nijednog trena poverovao da su ovi ljudi stvarno u uslovima užasne hladnoće i večitog leda i da su na ivici smrzavanja do smrti! Moja neverica nije bila suspendovana ni na čas! Čak i Šopolin Igmanski marš je to daleko bolje uradio!
OK, to sa brodovima i posadama i palubama i potpalubljima i kabinama i mornarima – tu ima nešto realizma u scenografiji i u kastingu i u scenariju... ali to je meni daleko najnezanimljiviji deo priče, i džaba im čak i neke hirurško-autopsijske gadosti i sve. A paralelno s ovim iščitavao sam Hodžsonove pomorske priče strave, pa mi je kontrast sa ovim ovde bio tim veći, izraženiji i svežiji.
Zatim: zlikovac je previše stripovski karikirano preteran, sasve njegovim neprestanim zluradim keženjem, kao da kuje urotu protiv Pere Detlića a ne tamo nekih „realistički“ postavljenih likova. 
Idejne konotacije koje tema nameće – istraživači-ledolomci, rušenje limita ljudskog i neljudskog, engleski kolonijalizam i odnos prema domaćim kulturama, sukob hrišćanstva i paganskih „bogova“, itd, itd. --- sve je to samo pipnuto, taknuto, skicirano, ali ništa nije zaista tematizovano, ništa razrađeno, ništa o tome nije zaista REČENO.
It's a bunch of stuff cobbled together – nabacano, pa veštački, tankim užem povezano. Drži se to, istina, ali labavo i jedva, i bez prave potrebe da se uopšte čini toliki trud radi TOGA. I roman, na neviđeno, i serija, na viđeno, deluju mi kao ilustracija ovdašnje izreke: „Na vr' brdo za kašiku pilav.“
Plus, sam samcit kraj – završni cheesy „okršaj“ sa Međedom – to je toliko patetično u svakom smislu, i zbog slabih efekata, i zbog slabo koncipiranih i insceniranih dešavanja, da je mučno i prisećati se tog buđavog sira.
Dakle, ovo je bilo JEDVA toliko zanimljivo da se nateram da odgledam do kraja, mlako zaintrigiran ali svakako neuzbuđen i neoduševljen. Čini mi se da je naš narod ovde, po forumima i fejsbuku, bio daleko naklonjeniji ovome, valjda kupljen onim što im je delovalo kao „realizam“, „ubedljivost“, „originalnost“ itsl. Kritike su isključivo povoljne (računajući i strance, tj. Amere), svima je ovo bilo super. Pa, OK, baš mi je drago zbog vas. Ja ovime nisam bio kupljen, iz razloga koje sam gore naveo.
A sad, da vidim ono jagnje...


15 коментара:

supersun је рекао...

Sve mi se cini da je narod ovde tome naklonjen zbog nekrtitickog obozavanja Simonsa,a Ameri,pa to je industrija-'oce da poguraju nov artikal.Sve u svemu hvala na recenziji ne pada mi na pamet da gledam,ima i drugih serija.
Najjace - "Čak i Šopolin Igmanski marš je to daleko bolje uradio!" :)))

claviculanox је рекао...

Zao mi je sto sam procitao ovu recenziju nakon procitane knjige. Knjiga ja cisto gubljenje vremena.

Srpska sekira је рекао...

Knjigu sam čitao, kao što znaš, pre neku godinu, slučajno kupljenu kao treću-skoro džabe, uz dve kupljene u Laguni. Pročitao sam je usput i dopala mi se. U glavi sam doradio sve ono što bi možda snimljeno bilo lošije. To je prednost čitanja. Sve u svemu, knjiga uopšte ne mari. Seriju ću odgledati čim pre, u tvoj sud ne sumnjam, slžemo se skoro uvek, a moram joj dati šansu nošen na krilima onoga što mi se kao pročitano dopalo. O Simonsovom stremljenju da na plimi S.Kinga, oponašajući ga, zaradi koji dolar više, neću ni da komentarišem.

Man from Valley је рекао...

Knjigu vredi čitati, drži mi pažnju, mahom ta atmosfera hladnoće, višegodišnjeg jedenja biskvita, pokvarenih konzervi goveđih jezika i skorbutizovanja posade, prosto se uvučeš u tu puvljivu atmosferu sa tim jadnicima, kao što si jednom napisao da se gledalac saoseća sa onom posadom nacista u legendarnom "Das b(o)ot". Ima dobar opis kad kapetan gubi nevinost sa nekom australijanskom kurvicom u nekom jezercu kad svršava u vodi, a reči kurac, pička, dupe se provlače po knjizi. Da je dugačko, dugačko je, ja Teror čitam od 2014. i pročitao sam skoro 2/3 knjige. Eto, nisam znao da je ta gnjida podržala NATO fašizam 1999., tako da mu je rejting pao kod mene, jebe mi se da čitam njegove Hiperione. Teror je baziran na istinitim motivima da se zaputi na sever, surova klima se oseća dok čitate, čudovište se retko pojavljuje i prosto mi je nepotrebno, ali ovo je zadnji dugostranični roman koji čitam, jer ne verujem da ću imati vremena kao Metuzalem.

Numa је рекао...

Preporuka za Das Boot kad je već pomenut.

Radomir је рекао...

Dejane, hvala na upozorenju

Pink Floyd је рекао...

A "Strvinarska uteha"?

Dejan Ognjanovic је рекао...

Strvinarska uteha mi je pala šaka kad sam već bio počeo da se hladnim na Simonsa, i njen prilično generički ton me je tada odbio, mada verujem da je to OK roman i u nekom triput dužem životu nego što mi je suđen možda bih i poželeo da ga dovršim; ovako, ostavio sam ga posle 50-ak strana.

mm је рекао...

Pogledao sam seriju po preporuci, a i zbog visoke ocene na IMDB. Moram da priznam da mi je apsolutno nejasno zbog čega je veliki broj gledalaca dao ocene 9 i 10, osim ako su to uradili nakon prve 2-3 epizode.
Moj utisak - priča je razvučena, fantastika u njoj (demonski međed) je potpuno nepotrebna i besmislena, odluke likova su često naivne (poput praćenja onog smešnog pobunjenika koji prethodno dobije bičem po guzi)...
A sam kraj, stradanje međeda i ono malo preživelih likova su stvarno teška sprdnja i dodatno razočarenje, u trenutku kada sam mislio da sam već dovoljno razočaran.
Moja ocena - 2/10, nemojte gubiti vreme.

supersun је рекао...

Nego Dejane,na stranu ove CGI slikovnice,da li si gledao nesto moderno a retro-ovogodisnji Dosije X? Nisam primetio da si pisao o njoj pa zato pitanje ovde

Dejan Ognjanovic је рекао...

Dosije X me snažno NE zanima: vrlo malo toga sam od te serije gledo čak i back in the days, kad su svi otkidali na nju, a sad me nije ni zanimalo da pogledam taj podgrejani krompir.

supersun је рекао...

Zeleo bih da ti preporucim 2 stand-alone epizode - 8. i 9.
Prva na duhovit nacin eksperimentise u okviru A produkcije (maltene je bez reci) i po meni je najbolji SF film ove godine,a druga obradjuje jednu IN temu,ali u horror fazonu,mozda ce da ti se svide-daj im sansu

Dejan Ognjanovic је рекао...

hvala na preporuci: pogledaću te dve, ali prvo da dam šansu seriji CHANNEL ZERO (2. i 3. sezona) pošto mi to aca r. snažno preporučuje.

supersun је рекао...

Ok,a i ja bi mogo da bacim pogled na to,nisam je zapratio do sad.Pozz

Dejan Ognjanovic је рекао...

mene je odbio pilot 1. sezone, pa sam je tu i ostavio, ali aca tvrdi da su S02 i S03 znatno bolje. videćemo. S02E01 je dovoljno intrigantna da nastavim.