izabrana dela

izabrana dela

петак, 23. март 2018.

ANNIHILATION (2018)



**
2+

            Kad jedan naizgled ozbiljno zvučeći film, sa solidnim kastom (Natali Portman i Dženifer Džejson Li!) i atraktivnim rediteljem (Aleks Garland, lepo se pokazao sa debijem u EX MACHINA: solidna trojka) njegovi proizvođači bace u februar kao vreme bioskopske premijere – to je loš znak, jer januar i februar su rezervisani za filmove od kojih niko ništa naročito ne očekuje, i koji bi u žešćoj konkurenciji (proleće – leto – jesen) bili ZGAŽENI od strane velikih, a jedino u ovim relativno mrtvim mesecima mogu da zarade bar neki cvonjak, jer u bioskopima tada nema ništa bolje. A kada ga onda, ubrzo potom, bace na Netflix (za sad, samo na evropski), to je još gora vest. Zapravo, loše su zvučale još najave o lošim test-screening rezultatima i dosnimavanjima i menjanjima, a ovo kako su ga bez pompe bacili prvo u bioskope (ograničeno, pa još u februaru) a ubrzo zatim i na TV, samo je potvrdilo da se radi o problematičnom filmu.
            Biću otvoren: bilo mi je drago zbog toga što je sve obećavalo ćorak. Zašto? Zato što se radi o filmskoj verziji romana – tj. trilogije, gde je ovo prvi deo – Džefa Vandermera. Vandermer je srednje-popularan i prilično uticajan (čitaj: dobro povezan) pisac SF-a u čijim delima su jaki elementi fantazije, horora i tzv. new weird-a. Taj lik mi je nesimpatičan još otkako sam čuo da je on bio jedan od instrumentalnih krivaca za proboj onog sterilnog suvopičastog piskarala, doktora Zoće Živkovića, u anglofoni svet. 
Drastično antipatičniji postao mi je pre nekoliko godina kada je, sa svojim jakim vezama u svetu žanrovskih pisaca, uspeo da izdejstvuje da se lik H. F. Lavkrafta ukloni sa statue Svetske nagrade za fantastiku. Da, upravo ovaj VanDrMr ološ je bio jedan od inicijatora, bukača i hukača koji su lobirali, muvali, gurali, i na kraju izgurali Lavkrafta a ugurali nekakvo kič-drvo: jes' da izgleda ko neki ukras iz kineske radnje kupljen za 200 dinara, ali je barem inoffensive a ne kao onaj užasni rasista i homofob i nosilac grdnih drugih nepopularnih mišljenja, gnjusni Lavkraft (pu pu pu)!
            Ipak, verujte mi, moje gnušanje nad tim iritirajuće nadobudnim VanDrMr ego-triperom i namćorastim drkadžijom (a to viđam svaki dan, jer sam „frend“ s njim na FB – barem dok ne bude Gugl-translejtovao ovaj moj rivju!) nije glavni razlog za moje gnušanje nad ovom ANIHILIACIJOM. Hell, ako sam mogao da nađem reči hvale za čedo Dimba Vojnova (DEDERLEZI), našao bih i za VanDrMra, da ovaj film išta, bar malo valja. Avaj, radi se o fundamentalno promašenom nedelu sa nekoliko lepuškastih slika i detalja (uglavnom ukradenih sa boljih mesta). 
Glavni problem je u samoj zamisli – u želji da se bude Papa Političke Korektnosti u fantastičnoj prozi danas, što VanDrMr zaista i jeste. A kako to na (ne)delu izgleda? Borimo se protiv muškocentrizma time što će u nepoznatu vanzemaljsku (?) Zonu da se šalje pet nebranjenih ženskinja (girl power, yeah!) a protiv belocentrizma tako što će tu da bude jedna crna, jedna smeđa, jedna žuta, pa povrh svega, da ne bude sve heteronormativno nego all-inclusive, imamo i jednu lezbijku (među obojenima), pa još sve ekološki frendli.... Dakle, pravljeno po receptu koji je del Toru doneo Oskare s onom njegovom bljutavom VODOM, ali – ha ha, suckers – isti recept je Garlandu i DrMr-u doneo samo ĆORAK.
Kako to, zašto to? U rasvetljenju tog problema pomoći će mi (i nešto vremena i truda uštedeti) moj drug, Miloš Paunović, reditelj, koji je poslao ovu donju tiradu, s kojom se ja slažem barem 95%, pa smatrajte da ovo dole ja potpisujem.
Nakon njegovog teksta ja ću, ispod, da dodam još neke opservacije i kritike stvari kojima se on nije bavio. A sad, reč ima Miloš Paunović, u tekstu koji je on naslovio:

Anihilacija ne zalužuje Gulovu anihilaciju


Sećaš se možda da sam ti jednom davno rekao da me nervira kada vidim da si uradio rivju nekog filma koji ni u kom smislu nije bio vredan ni pažnje a kamoli rivjua na, moram reći, jednom takvom retko elitnom blogu poput tvog koji je, bio ti toga svestan ili ne, meni, a i mnogima bio jedna usputna vrsta sajber univerziteta što u okviru horora, ali i mnogo šire.
      Nasuprot tome, sa sazrevanjem, sam ti se upravo zbog toga i divio, jer sam nekako izmudrovao da ti tim poklanjanjem pažnje tim delcima zapravo pokazuješ da ceniš trud kreatora u filmskoj umetnosti koliko god on bio amaterski ili eksploatatorski ili kakav god.
      Elem, palo mi je na pamet da bi mogao da uvedeš jednu kategoriju rivjua koja rivjuiše film na način da ukaže na to zašto film nije vredan rivjua, a odličan start za to je ova anihilacija osnova filmskog zanata znana kao Annihilation.
      Šta god da je trebalo da bude tema tog filma ista namerno ne treba biti tumačena rivjuom iz razloga što postoje takve amaterske stvari koje se ne mogu opravdati ni čime osim da lepo povuku film iz distribucije i odu na katovanje, dopisivanje i dosnimavanje. 
      Surovo? Jeste... surovo je kao što oni surovo vređaju inteligenciju gledaoca usled nedostatka sopstvene ili usled odsustva osnova dramskog zanata. A pre bih rekao da je ovo drugo u pitanju. Sve okolnosti iz koje priča u Aristotelovskom smislu startuje su toliko nepromišljene i banalne da film čine ravnim proizvoljnoj detinjariji.
      Nebitan je patetični neo-melodramski trougao između Natali, Jew-a i Kmice sa temom i žene se jebu sa strane ako niste znali i to kad jebu uvek su one on top... nebitna je latino lezbejka, kmica-naučnica, sumanuta psihološkinja i ona peta plantbusterka sa temom žene će uspeti tamo gde muškarci nisu... a neću ni da spomenem šta su hteli sa Bojom izvan ovog svemira i false narativom iste koji pratimo kroz Natali. Neću, jer film nije na nivou da se raspravlja o poetici, kontekstu, značenjima i tumačenjima.
      Isključite telefone, sedite pravo u svojim klupama deco da vam se dajdžestuje makar jedan semestar pa ćemo onda sve što sledi ako prođete ispite.
      Privučena random zemaljskim beaconom sestra od Lavkraftove Boje izvan ovog svemira se namerno-slučajno nasukala i za tri godine napravila finu strugackijevsku Zonu originalno nazvanu Shimmer koja šireći se anihiliše sve oko sebe tako što s nama nepojmljivim ciljem menja i mutira sve oko sebe. Ko god da je u ovom vašem scenariju ušao u Zonu ušao je besciljno i nepromišljeno i za te tri godine nikakav podatak nije skupio. Sa svom tehnologijom koju ljudska rasa danas poseduje, a ista nije baš toliko naivna ćčak ni za neuhvatljivu Boju, i sa elementarnim razumom mi i dalje nemamo nikakav naučni podatak o njoj. E, vidite, deco, to morate da preškrabate u scenariju i da bi vam to što želite da ispričate prevalilo uopšte do publike, koju ta nepromišljenost može ozbiljno da odbije, morate ozbiljno da razradite i napravite ozbiljnu studiju na zadatu temu da biste izbegli, kako kaže tata kosmičke strave H.P.L – jeftino, detinjasto i neubedljivo.
      Kako – pitate se? Krenimo od početka. Elem, kao što ste donekle bili promišljeni kada ste u biohazard odelo obukli Benedikta Vonga koji isputuje Natali Plantman po povratku iz zone na samom startu filma, tako ste s tom promišljenošću morali ostati konzistentni i nadalje. Ako ste zadali okolnost da je Oskar Ajzak prvi ljudski stvor koji se vratio iz Zone onda sav military personel koji se bavio istom je jako svestan da je on bio izložen ko zna kakvim alienskim toksikacijama, mutacijama, virusima i da ekipa koja se šalje da presretne ambulantna kola ne mogu biti vojnici obučeni kao da presreću kamion koji švercuje kokain već moraju nastupiti u istim onakvim biohazard odelima i odmah pametno izolovati Oskarovo krljkljajuće telo koje širi ko zna kakve mikrobe na sve strane sveta sa svakim krkljom. Jeste zapisali? Take your time...
      Dalje. Natali se budi i sve što je dočekuje je jednako neadekvatno obučeni statista koji igra vojnika u drugom planu s namerom da se doprinese uverljivosti i mentalno nestabilna umiruća psihološkinja koja je u ime svih Ujedinjenih nacija sveta i svih NATOa, i Rusa i Kineza tiranski vođa projekta za spas planete Zemlje bez ikakvih generala i generalkinja, predsednika/ca i iluminata/kinja koji bi joj dali makar koji savet a možda i nametnuli svoje mišljenje o celoj stvari. Ta okolnost instant obesmišljava gledanje filma nadalje i motiviše mlade generacije koje sede uz svoj kompjuter i gledaju da kliknu AltF4 i vrate se onanisanju na Petu Jensen.
      Dakle, škrabajte sve to. Da, da, SVE! Šta? Bravo ti tamo u zadnjem redu – Tačno! I za ovakvu situaciju MORATE da napravite ozbiljnu studiju i da je razradite i namaštate realno i dosledno onako kako bi zemljani stvarno pristupili istoj. Tada, motivisani girl power potrebama Holivuda, možete da uvedete taj jedan ženski lik koji će se izdvojiti iz te mase UNa, NATOa, Rusa i Kineza nekakvim začudnim i dramatičnim alienskim stavom po pitanju celog tog fenomena gde ćete logično iskonstruisati da je Zemljanima jedina preostala opcija da pošalju tim sastavljan od pet potencijalnih žena naučnica i samoubica. E sada, bilo bi divno kada biste iskoristili taj trenutak i pokazali nam svoju kreativnost time što ćete mudro obrazložiti, a ne samo puziti pred modernim Holivudom, ZAŠTO baš šaljete tim ŽENSKIH naučnica samoubica.
      Nakon toga nam MORATE predstaviti smislenu i uzbudljivu hronologiju ispitivanja Zone – potpuno je detinje samo obavestiti Natali da postoji mnogo teorija ali nikakvih podataka, da su se u Zonu slali dronovi, životinje i ljudi i da se ništa ne vraća... Deco... da li je neko probao da uzme uzorak bubble zida oko Zone i vidi kakvi su rezultati; da li je iko poslao drona koji je ostao u vidnom polju da pokupi neke podatke i ukoliko je crko, jer sve elektronsko crkava unutar iste, bio povučen nazad nekim kablom ili čime god da je ostao vezan s naše strane i šta se izvuklo od podataka iz tog drona; da li je iko na neku uzicu poslao nekog miša, zeca, ovcu unutra i posmatrao promene, a potom ih izvukao napolje, secirao i popisao ludila koja je primetio; da li je iko probao samo da uđe i izađe i šta mu se desilo; da li je iko ušao dva metara unutar iste i prespavao dan ili dva ili tri i šta mu se desilo; da li je ikome od njih padalo na pamet da nukuje Zonu?
      Prvo i pre svega morate razumeti da razlikujete specifične zanatske pojmove od specifićne poetike. Ne možete uspešno nacrtati šaku kao Pikaso a da ne znate da je nacrtate klasično anatomski precizno. Samo ćete postići da vaše delo izgledati naivno poput dečijeg čiča Gliše umesto da se jasno čita da je čiča-glišizam vaš namerni umetnički postupak. Gore navedeni predlozi koji doprinose zaoštravanju sukoba izmeću ljudi i Shimmera i uozbiljavanju cele teme su rešenja zanatske prirode, a ne pitanje ukusa. Nepromišljenost i naivnost u njima jednaka je tome da pravite scene u kojim ljudi odlaze u banku i izlazeći iz svojih kuća i stanova oni nikada ne zatvaraju ulazna vrata za sobom a kad uđu u banku sami odlaze do sefa i poslužuju se novcem, umesto da vidimo kako naravno zatvaraju vrata ili kako novac naravno podižu na bankomatu ili od šalterske službenice. Ovo vaše se samo čita kao nepostojeća budalaština, a sve što su glumci izgovorili pada u vodu i vaša poetika ne dopire do gledaoca.
      Ne znam da li se razmemo... Još jednom – ne radi se uopšte o studiji poetike teme kojom želite da se bavite u filmu nego o elementarnoj studiji ljudskog života koji ako predstavite tačno i uverljivo, a verujte, ista samo ako je tačna, i ništa više od toga, može da doprinese osnaživanju vaše poetike ma kako god da je neukusna ili ukusna.
      Školski primer izrazito tačne studije gde su svi elementi zanata besprekorno zadovoljeni je npr. Tarantinov Hateful Eight. Ništa me manje ne zanima na svetu od jedne izmišljene kaubojštine iliti kaubojske izmišljotine, ali to je potpuno nebitno, jer se radi o ukusu i poetici. Zanatski je tu SVE BESPREKORNO!
      Najveća je zabluda početnika kada stvara dramsku umetnost i živi u predubeđenju da kao neko ko živi život na planeti Zemlji STVARNO poznaje život. Tek kada stavi pod lupu i krene da secira njegove osnovne elemente shvatiće koliko je njegova percepcija siromašna i koliko malo zna.
      E, tek nakon podužeg vremena provedenog u ovladavanju elementarnim zanatom i studijom života (Džon Ford, čija mi ja naci poetika ogavna, pekao je zanat kroz nekoliko stotina kratkih filmova pre no je izrežirao Poštansku kočiju. Jeste, druga su vremena, ne morate stotinak ali barem desetinak), onda se po istom principu valja baviti studijom žanra i poetike kojom želite da se bavite... a kada smo već kod toga: da li je iko od vas pročitao dela koja su bavila sličnim temama kao što su Lavkraftova „Boja izvan ovog svemira“, Piknik pokraj puta Braće Strugacki, Solaris Stanislava Lema i pročitao ozbiljne eseje o njima? Jel’ neko pogledao makar Odiseju 2001 ili Body Snatcherse iz 50-ih i takođe pročitao eseje o njima? Ili, napravio studiju o čuvenim filmovima Tarkovskog Stalker i Solaris i pozabavio se svim uspelim i neuspelim stvarima, unapređenim i unazađenim, što bi vam poslužilo da danas i vi jednu takvu temu predstavite u još boljem, unapređenijem ruhu sa još širim svetonazorom! Naravno da niko nije... jer da jeste, NIKADA NE BISTE MOGLI OVAKVO G%$#O DA NAPRAVITE!
      Gledate me postiđeno... nekima čak idu i suze... to je normalno. Nije sramota ne znati, sramota je ne naučiti i sa tim neznanjem se baciti u posao stvaranja odnosno unazađivanja filmske umetnosti. Šta ste mislili? Važno je meni da zadovoljim svoj ego i obmanem istoriju da sam kao neki scenarista, reditelj, D.P.? Šta znaju budale šta je dobar film, nije ovo zdravstvo pa da neko umre ako gleda sranje koje je mojih ruku delo, film je i onako danas samo i samo entertainment, a ne umetnost?
      Svi koji misle tako neka vrate Index na portirnicu... odmah!
      I bez cmizdrenja... nego pišite dalje. Sa gorepomenutim promišljanjem verovatno bi čitav razvoj vaše celokupne priče nadalje bio potpuno drugačiji i dometi iste bi bili neuporedivo veći jer, na osnovu istog principa promišljanja jasno bi vam bilo da čovečanstvu nije u interesu da pet žena samoubica šalje da tako očigledno ne stignu do bedno definisanog cilja (koji bi trebao biti odavno prevaziđen) – The mission statement is to reach the supposed source of the Shimmer, the lighthouse, enter and acquire data and return – te bi ih takođe na neki naćin zaštitili odelima, ili vojskom samoubica u vidu pratnje koja bi im povećala verovatnoću da uspeju, kada ste već ranije niste setili da ne šaljete samo vojsku niti samo nezaštićene naućnike već da napokon pošaljete ozbiljan tim koji će mudro moći da se nosi sa neizvesnim ludilom koji ga čeka.
      Sa tim promišljanjem ćete izbeći sve preglupe scene koje ste proizveli na dalje: od njihovog gubitka pamćenja, predvidljive scene sa mutiranim aligatorom i negledljivih neveštih rukovalaca oružjem, bučnog raftinga po reci u kojoj ko zna šta pliva, bučnog šetkanja po divljini kojom ko zna šta luta, kretenskog noćenja i stražarenja gde onako naivno iskonstruišete da mutirani medved u mrak odvuče lika koji vam više nije potreban –zašto-zato – i potpunog narušavanja holivudskih potreba time što odnose postavite tako da nam jasno stavite do znanja da žene NE MOGU biti dobar tim.
      Ne želim vas pohvaliti za par kripi štoseva kao što su aktivna creva, rascvetali čovek, medved koji umesto urlika ispušta vrisak žrtve... Uopšte ne treba raspravljati dalje... ni o kulminaciji ni o kraju u kom bračni par svemirskih biljaka ipak sprovede svoju agendu – Koja je šta? Ne!
      Vratite se u pesak... naučite da hodate, naučite slova, da jedete a da se ne umažete pa ćete onda tek dobiti i ozbiljnu filmsku kritiku od Gula.
     
            Sve ovo što kolega veli itekako stoji, ali čak i ako nekako progutam koncepciju zapleta – tj. to kako su te „naučnice“ neubedljivo sakupljene, gde su i kako i zašto poslate, i sve oko toga – i čak i ako zažmurim na jedno oko nad ovako formulaičnom diktaturom političke korektnosti, moji problemi s ovim filmom su još i sledeći:
            - Sporedne (obojene) likinje su jedva skicirane, izrazito neupečatljive i nerazlučive, svedene na svoje etnicitete ali i dalje površno i klišetizirano prikazane (da ova jedna ne reče, sama od sebe, da je lezbo, to ne bih ni primetio, niti bi bilo bitno za išta što u radnji usledi) i zaista sam, kod njih, ponekad imao problem da se setim „Koja sad ova beše?“ odnosno „Koju sad ovo ubiše?“. Što je još gore, glavna (Natali) nam je okarakterisana putem otrcanog gubitka voljenog (sa redundantnim kliše flešbekovima) a ova druga, šefica (Dž. Dž. Li) je ceo film kao na autopilotu, govori fletlajn glasom, ponašanje i mimika i sve joj je mrtvosani fletlajn, i bez obzira što pred kraj saznamo zašto je takva (ima rak!) – zajebi ti to, bato, doveo si odličnu glumicu da ti igra MRTVO PUVALO ceo film! I za njih ja treba da navijam i dva sata da ih pratim?!
            - Fenomeni koje ove susreću su izrazito nezanimljivi – čak je i napad albino aligatora režiran toliko bezvoljno i mlitavo, kao da je to bila ugovorna obaveza („u filmu mora da bude scena napada albino aligatora!“), pa je otaljano prosto neverovatno za film ovog ranga, budžeta, profila. Plus te srne, cvećke-u-obliku-ljudi itd. ma daj odjebite s tim, kao i sa svim tim kič-dugama i ostalim šarenilom.

            - Pljuvanje po Lavkraftu dok se ovamo bezočno krade njegova najbolja priča, „Boja izvan ovog svemira“? Da se Vlasi ne dosete, ubacimo dvije žlice Strugacki-Tarkovskog (Stalker). U rukama boljeg pisca i boljeg reditelja ovo bi zvučalo kao recept za remek – pazi samo: „Boja...“ sreće Stalkera! Remek sreće remeka! Pa to ne mož da ne valja! Patka. Može. Eno, pogledajte. Tj. bolje nemojte.
Plus, ta DrMrova Boja ima najkretenskiji modus operandi u istoriji invazija: dolazi nam s vatrometom, pevanjem i pucanjem, šarenilom da sve dreči, kako bi nam odvratila pažnju sa podmuklo skrivene metode osvajanja. A još je na kraju srozana na otrcani kliše-kraj koji je praktično repriza EX MACHINE: „Zlo“ ide u svet, iza maske lepote i normalnosti dolazi među nas da nam jebe sve po spisku. Zing!
- Da li sam pomenuo koliko je film jebeno DOSADAN? Možda, ali to treba podvući i naglasiti, jer svašta ja mogu da oprostim filmu, ali ne i gnjavažu. A ovaj gnjavi i gnjaavi i gnjaaavi ko gladna godina – to traje i traaaje, a niđe veze, niđe saspensa, sve ravno, bledo, nikakvo, ako nije fletlajn (zzz...) onda iritira i nervira (!!!), a čak i kad se nešto poluzanimljivo desi (mutant-međed!), to je istovremeno i glupo inscenirano, na ivici (nenamerne) komendije...
...I tako, imalo bi se još što-šta ovde reći, ali čemu? Ovo pisanije gore je previše za ovu taštinu praznine jer ona ne zaslužuje ni toliko, i ja ne mogu više: odjavljujem se!

10 коментара:

Srpska sekira је рекао...

Kad hvališ, tu i tamo se ne složim sa svime, sad kad iskudi, sve potpisujem. Da se ne ponavljamo: dopala su mi se veoma "živa creva" kod seciranog vojaka, razgranati čovek je dobro smišljen ali nije skroz originalno, ali zato mutirani medved što riče ljudskim glasom, jeziv je solidno, ali da me ubiješ, ako nije dežavi, nije li to negde već eksploatisano? Imam utisak da je se negde neka zverka oglašavala na sličan način...

Man from Valley је рекао...

Možda Benings u Stvoru? On riče u agoniji upečatljivo.

pokiso је рекао...

ja sam ovaj film gledo 20 minuta i ugasio...a, bio sam naložen jer su ga na bloody digusting ishvalili neviđeno...

Dejan Ognjanovic је рекао...

Don't believe the hype until it's Ghoul's hype!

Numa је рекао...

Zadnjih godina trend je da se hvale nevidjena sranja

pokiso је рекао...

slažem se ghoul-e ;)

Барон Ракон је рекао...

Rainbow attack!

Man from Valley је рекао...

Ma ajde be... Nekim ljudima treba zabraniti da snimaju maligne plagijate, a još sve to da izgleda tolko smešno i okićeno kao da je svadba u Donje Međumudovo. I ko će meni da vrati 2 sata potrošenog života na gluposti? Ko? Podižem IMDB kriterijum gledanja horor i sf filmova na 8+, a moroni da batale da poklanjaju visoke ocene ovakvim cvetnim aranžmanima?

Dejan Ognjanovic је рекао...

kome je IMDB vodič, a ne GUL, i zaslužuje da pati i plače za izgubljenim vremenom!

ddfan83 је рекао...

7.1 na imdb-u je duboko u 'procenite sami' sivoj zoni, plus mu ocena pada iz dana u dan...